Бећковић против НАТО-а

Пише Мирослав Лазански за Политику

Фетва је написана. Из Црне Горе. Важи за писца и академика Матију Бећковића, за историчаре Чедомира Антића и Александра Раковића, те за професора Дејана Мировића. Који су помислили, или мисле, да је Црна Гора, заправо, Србија. Или још боље да је Црна Гора Иран. И да су неки политичари у братској нам Црној Гори хистерични антисрбски фанатици, заправо, верски острашћени као неки у Ирану. Пошто нам је Техеран пре десетак дана опет увео визе. Које смо ми, јелте, по наређењу Брисела, претходно увели Ирану. И који је на наш потез само реципрочно одговорио. Што је свето правило дипломатије. А што ми, судећи по неким изјавама из МИП-а, нећемо урадити нашем „другом оку у глави”. Што се може, не дај боже, тумачити и да Црну Гору и не сматрамо државом чим се не придржавамо принципа реципроцитета у односима између држава. Између нас и Ирана на делу је државни реципроцитет, са Црном Гором га нема. Буразерски однос? Јер, ми смо великодушни и не желимо да нас у Подгорици баш све сматрају за православне ајатолахе који би да тлаче братску нам Црну Гору. Па ће на нашу молбу, ради појашњења забране уласка србским интелектуалцима, Подгорица вероватно послати детаље како су они то „опасност за националну безбедност Црне Горе”. Са свим детаљима, ко је од њих и колико пута путовао у Русију, ко је све био на коктелима у руској амбасади у Београду, ко је шта помислио, или рекао против НАТО-а, има све да нам то лепо предоче, а онда ћемо ми размислити шта ћемо даље. Волео бих да грешим, али „папала маца...” Бећковићу и друштво поздравите се на неко време са летовањем у Црној Гори.