Жан-Анселм Брија-Саварен: Реци ми шта једеш...

Жан-Анселм Брија-Саварен, који је живео у другој половини 18. века и првој четврти 19. века био је француски правник и политичар. Али читавом свету он је познатији у другом својству – као епикурејац и класик гастрономске литературе.

Брија-Северен рођен је у породици правника, сам је учио право, као и хемију и медицину у Дижону. Уочи Велике француске револуције 1789. године Брија-Саварен је био упућен као посланик у Генералне Државе, које су затим биле претворене у Националну уставну скупштину. Управо тамо се Брија-Саверен прочуо, између осталог захваљујући свом јавном наступу у подршку смртне казне. Други део свог презимена Саварен узео је после смрти своје тетке, која му је оставила читаво богатство под условом да узме њено име. После извесног времена Брија-Саварен вратио се из Париза у родни Белеј и чак је био на челу тог града као градоначелник. Али Француска револуција, која је појела не само своје непријатеље, већ и своју децу, била је немилостива према Брија-Саварену – за његову главу била је одређена награда и морао је да бежи из земље прво у Швајцарску, затим у САД, где се издржавао од часова виолине и француског језика. У време Дикреторије Брија-Саварен се вратио у Француску. Добио је магистратску дужност и остатак живота провео је као судија у Касационом суду.

Али да поновимо да је праву славу Брија-Саварен стекао захваљујући чувеном раду Физиологија укуса, који је успео да објави крајем 1825. године, пар месеци пре своје смрти. То дело је права химна гастрономије, које се састоји од кратких афоризама и ширих размишљања о јелу и гурманима. Брија-Саварена сматрају оцем дијете са ниским садржајем угљених хидрата. Он је писао да шећер и бело брашно доводе до гојазности, за узврат је предлагао да се једу намирнице богате беланчевинама.

Реци ми шта једеш и рећи ћу ти какав си – најпознатија је изјава Брија-Саварена. Још је тврдио да је сто једино место где није досадно првих сати. И да је откривање новог јела важније за срећу човечанства него откривање нове звезде.

Ко прима госте не бринући се сам о послужењу које се за њих спрема, тај није достојан да има пријатеље, без пардона тврдио је Жан-Анселм Брија-Саварен. Ипак према гостима је такође имао високе захтеве, изјавивши: Уредност је неопходна особина кувара, али треба да буде својствена и гостима.

Десерт без сира поредио је са лепотицом без очију. Не чуди што је један од сирева добио назив у част аутора Физиологије укуса.
 

Овај округли меки сир са белом буђи направљио је тридесетих година 20. века произвођач сира Анри Андруе. Овај сир се производи углавном у Нормандији, он се добро слаже уз вино. И сматра се да би Брија-Саварен био задовољан таквим сиром, названим његовим именом.

Вроватно би му био по укусу десерт Саварен – колач натопљен алкохолом, који су измислили 1844. годиен париски посластичари, браћа Жулјен.