Европски званичници траже да се ријеше питање старе девизне штедње

Он наглашава, како преноси "Блиц", и потребу да се хитно ријеши питање њихових тужби.
- Важно је да БиХ испуни обавезе према својим грађанима - наводи се у писму које је Удружењу грађана за поврат старе девизне штедње у БиХ и дијаспори послао још крајем 2008. Дирк Ланге, представник Генералног директората за проширење Европске комисије.
У писму истиче како га је Баросо замолио да одговори на писмо председника Удружења Светозара Нишића.
Старе девизне штедише су тада по ко зна који пут интервенисале код европских институција јер сматрају да су их власти и појединци на добро смишљен и организован начин опљачкали и да све то покушавају да легализују усвајањем силних закона и подзаконских аката о поврату старе девизне штедње.
Тачно 1.116.000 људи из БиХ, махом оних који су радили по западној Европи, 1990. године није могло да располаже са укупно око 2,5 милијарди њемачких марака. Од тога је њих 544.480 са простора садашње Републике Српске у 17 банака БиХ имало заробљено готово 1,4 милијарде, а 571.520 штедиша из ФБиХ није могло да подигне са својих рачуна нешто више од једне милијарде марака.
Тако тадашње штедише које су радиле вани, а домаћим банкама оставили свој новац на “чување” нису знали шта да раде, нарочито када је у БиХ букнуо рат. Иако је углавном реч о људима са ниским степеном образовања који су у иностранству радили махом физичке послове, штедише нису могле да се помире да ће им новац тек тако - нестати.