Продавница на точковима спас за Пироћанце

Маријан Ћирић из Пирота у томе је видео могућност да започне сопствени посао.
Када је трећи пут остао без посла, Ћирић је одлучио да сам себи постане газда. Купио је возило и направио покретну продавницу.
"Лутајући по интернету наишао сам на овакве покретне продавнице, углавном у западној Европи", прича Ћирић.
"Посао сам почео као угоститељско-трговинска радња, средствима која Национална служба додељује за самозапошљавање", наводи он.
За времешне житеље пиротских села, у којима одавно нема продавнице, долазак покретне трговине је прави доживљај. Зато, ваљда, и чекају у центру села од раног јутра.
Сава Денчић из Камика каже да је то за њих, старе људе, право "благостање".
Босанка Ранчић из Присјана каже да у покретној продавници набавља кафу, шећер и хљеб док њен комшија Власта Филиповић у шали додаје да би мјештани "помрли од глади" да није покретне Маријана Ћирића.
Понуда је разноврсна, мада неки артикли увијек имају приоритет. Према ријечима власника покретне продавнице, највише се продају хљеб и пиво.
"Пиво је главно пиће", каже Виден Панајотовић из Присјана.
"Купимо флашу, две, а после тога опет вода, пет дана нема ништа", наводи Панајотовић.
Покретна продавница Маријана Ћирића је једина комуникација мјештана неколико пиротских села с градом. Аутобуски превоз овде већ годинама не функционише, а љекарска екипа долази два пута мјесечно.
О исплативости посла још је рано да се говори. Ћирић је задовољан, јер је за сада рачуница позитивна.
Задовољни су и купци, цијене су пристојне, а како кажу, поштено, за пазар добијају и фискални рачун. Они наручују све: од хљеба до сточне хране. Маријан може нешто и да заборави од наруџбине, али пиво, како кажу, то не смије да му се деси.