Ватикан тежи да се отараси репутације светске перионице прљавог новца

Председник банке Ватикана Еторе Готи Тедески отпуштен је са свог положаја за немаран однос  према својим обавезама од првостепене важности. Осим тога, у Ватикану сматрају да  Тедески  сноси одговорност за процурење у штампу низа докумената  Ватикана.

Сам бивши директор је одбио да коментарише своју оставку, јер би, према његовим речима, могао да  изговори многе непријатне ствари. Готи Тедески је био на челу такозване банке Ватикана, познате као Институт религиозних послова, од 2009. године. Управо те године су сарадници банке били осумњичени за  финансијске махинације. Тада је суд почео истрагу у вези са Готијем Тедескијем и још једним топ-менаџером банке Паоло Чиприанијем. Оделење финансијске обавештајне службе Банке Италије је сазнало да у периоду од 2006. до 2008. године из банке Ватикана  било је пребачено уз кршење закона 180 милиона евра у једно од римских оделења италијанске банке УниКредит. Додуше, даља је истрага установила да је износ мањи – 23 милиона евра.

2010. године је Ватикан одлучио да створи управу финансијске безбедности, која је морала да се бори против прања новца и финансирања тероризма. Према мишљењу неких експерата,  то је закаснела мера, узимајући у обзир  да се још почетком 1980-их година протеклог века сазнало о сивим финансијским погодбама банке Ватикана, организованим од стране њеног шефа, америчког архиепископа Пола Марцинкуса. Подсетимо, тај је умро 2006. године, а није огласио податке о својим контактима с миланским Банко Амброзиано. Сазнало се да је његов директор, банкар бога Роберто Калви, прао нарко приходе сицилијанске мафије. У јуну 1982. године, односно, пре 30 година Калви је био нађен обешен испод лондонског моста Црне браће. Између осталог, црна браћа је један од симбола, који често користе италијански масони.

Како сматра експерт Стефано Монтеверди, за Ватикан је важно да настави започету истрагу и не заостане на оставци банкара.

Свакако, неизбежно је питање: зашто се управо сада са злоупотреба скида  вео тајне? Одговор је потпуно очигледан: Ватикан је  последњих година био објекат строге критике, зато што су се многе ствари радиле у сенци, без објављивања. Дакле, да би вратио пређашњи реноме Ватикан је приморан да употреби радикалне кораке. Важно је поверење верника, као и поверење према папи као шефу католичке цркве. Када сумњате у Цркву и папу, сумњате у читав систем.

Према мишљењу Стефано Монтевердија, објављивање истине је данас важније од економске позадине тог предмета.

Данас је истина важнија од економске стране. Видимо да Црква покушава да обелодани ствари, које су током многих година све до последњег времена изазивале код нас негодовање.  Међу тим стварима мислим и на делатност ватиканске банке, која је, према мишлењу многих посматрача, била у току дужег времена перионица за испирање прљавог новца из читавог света.

Оставка Тедескија, сматра Монтеверди, сведочи да данашњи папа Бенедикт 16. не жели да се мири са злоупотребама у Ватикану, те их тежи да изнесе на видело. Дакле, сведоци смо важног  преокрета у историји Ватикана.