Сочи: 100 година читања у летовалишту

Јавна библиотека «Пушкин» у Сочију обележава своју 100. годишњицу. За свој јубилеј је ова једна од најстаријих библиотека на руској обали Црног мора добила ново издање – први руски превод Олимпијских мемоара оснивача олимпијских игара данашњости Пјера де Кубертена.

Данашњи живот Сочија је свакако концентрисан на изградњи нових спортских објеката, хотела, транспортних чворова ради зимске Олимпијаде-2014. Међутим, програм припреме за толико важан догађај у спортском свету обухвата и рестаурацију историјских зграда и културних објеката. Сочинска библиотека Пушкин је један од њих. Ту је недавно извршен капитални ремонт, зато јубилеј библиотека слави у обновљеној згради. Библиотека се налази у центру града. Она подсећа на средњовековни замак на високој обали мора, испред фасаде је фонтана. Прозори  су необичног изгледа у облику јаја, унутра су дрвене степенице, стари камини са уметничком керамиком… То је машта аутора пројекта зграде библиотеке – талентованог самоуког архитекте Алексеја Буткина. Данас је његово дело јединствени споменик архитектуре у летовалишту Сочију и омиљено место одмора грађана, - рекао је у интервјуу Гласу Руситје директор библиотеке Валентин Волков.

1912. године је то било достигнуће, данас је то једна од најстаријих, омиљена библиотека за становнике града и његове госте. Ова је библиотека један од објеката приликом разгледања града. Страни туристи уживају у изгледу зграде и желе да је виде изнутра.

Пре више од 100 година је било тешко претпоставити да ће на  месту мочваре у јужном делу Руске империје, гда је харала маларија, настати познато у свету летовалиште и бања.

Из читаве Русије су овамо дошли интелектуалци-досељеници. Једна од првих је овамо дошла из Петербурга књижевница и просветитељка Јекатерина Мајкова. Она је отворила у својој кући  јавну библиотеку. Када је читава Русија 1899. године славила 100. годишњицу великог песника Александра Пушкина, Сочинци су у част тог догађаја почели да прикупљају средства за изградњу специјалне зграде за већ формиране књижне фондове. Прилоге су давали и интелектуалци-становници града, и обичан народ – занатлије, трговци, земљорадници. Патронирао је изградњу лекар Аркадиј Гордон, на чију иницијативу су у граду настали први санаторијуми и почели да се користе целебни мацестински извори.

Постепено су се  фондови библиотеке повећавали, јер су их попуњавали и познате личности, и  обични грађани. Осим лепе књижевности, овде има књига из медицине, права, социологије, економије – практично из свих области знања. Кустоси пажљиво чувају раритете, међу којима је раскошно издање из 1912. године Историјат сликарства свих времена и народа чувеног русокг уметника Александра Беноаа.

Данас је Сочинска библиотека савремени културни центар, где контактирају млади, где има и клуб књижевника. Читаоцима су приступачни и електронска читаоница, и сајт на Интернету.