Кипар позива на сарадњу Русију и ЕУ

Већ наредних недеља ЕУ ће се можда суочити са новим проблемом у свом јужном подножју. Кипар се наалзи у активном процесу тражења 5 милијарди евра за подмиривање сопствених дужничких обавеза. А чињеница да од 1. јула Кипар на пола године заузима дужност председавајућег ЕУ даје ситуацији још више пикантности. Јер влада земље већ је изјавила намеру да се обрати за финансијску помоћ Москви.

По постојећим информацијама, дата одлука је већ изазвала озбиљну узнемиреност у Бриселу, ситуација око Кипра била је укључена у дневни ред саветовања министара финансија земаља чланица зоне евра – такозване Еврогрупе, које је одржано у четвртак. Камен спотицања у односима Никозије и Брисела била је нежеља кипарске владе да добија средтва из фондова ЕУ под условима спровођења строге буџетске политике – као у случају Грчке, Португалије и Ирске. Власти Кипра одбијају да прибегавају помоћи ММФ, плашећи се истицања не само економских, већ и политичких услова. За острво које се налази у стању фактичке поделе сличне геополитичке комбинације прете озбиљним ризицима, посебно узимајући у обзир покушаје САД и ЕУ да увуку у активнију игру у региону Турску, коај подржава сепаратизам кипарских Турака.

У насталој ситуацији ЕУ је приморана да жури. Дневни ред заказаног самита ЕУ за 28. и 29. јуни и тако је препун питања која се тичу проблематичних земаља и том списку Брисел очигледно да не жури да дода Кипар. Али и Кипар је са своје стране приморан да поштује одређена правила, усвојена у ЕУ и зони евра, истакао је у разговору за Глас Русије професор руске Финансијске академије Борис Рубцов.

"Са једне стране чланство поједине државе у зони евра поставља јој одређене обавезе. Са друге стране, управо чланство Грчке у зони евра омогућило јој је да добије битну помоћ од стране других чланица зоне евра. У сваком случају, деловање конкретних механизама на превладавању кризе и принципи проналажења средстава за решавање тог задатка зависе од конкретних услова поједине земље или региона. Зато данас тешко да ће се неко усудити да јасно одгвори чак на принципијално питање о томе да ли је корисно или није само по себи чланство у зони евра. Кипар је ступио у зону евра сасвим недавно, 2008. године, седам година после исте те Грчке или 9 после Шпаниеј. Зато његови сопствени рецепти превладавања кризе могу битно да се разликују од грчких или шпанских."

За сада је рано предвиђати даљи развој догађаја око Кипра. Ипак очигледно је да ако властима земље не пође за руком да постигну узајамно користан споразум са ЕУ и са Русијом то би могао да постане модел за решавање финансијско-буџетских проблема у оквиру читавог европског простора. Ипак ради тога сама ЕУ мора да одустане од својих геополитичких шпекулација и фобија.