УДИО ЛОШИХ КРЕДИТА КРАЈЕМ ЈУНА 13,31 ОДСТО

Готово свака седма куна коју су хрватске банке посудиле фирмама и грађанима сада је у категорији ненаплативих или тешко наплативих кредита.

Тај алармантни закључак произлази из најновијих података Хрватске народне банке о квалитету кредитних пласмана, а који показују да Хрватска у овој години проживљава праву експлозију лоших кредита.

Према подацима Народне банке, крајем јуна је у категорију дјелимично наплативих или потпуно ненаплативих кредита улазило чак 13,31 одсто одобрених кредита у висини од 38,9 милијарди куна, које ће банке тешко наплатити од својих дужника. Укупан износ кредита које су хрватске банке одобриле својим клијентима крајем јуна износио је нешто мање од 291,9 милијарди куна.

Криза се посебно преломила преко леђа хрватских фирми које муку муче с преживљавањем на потонулом хрватском тржишту и тржишту ЕУ, које управо удара нови талас рецесије - пише "Јутарњи лист".

То је посљедица великог раста лоших кредита у хрватском банковном систему. Тако је крајем 2008. у категорију тешко наплативих и ненаплативих кредита улазило нешто мање од пет одсто одобрених кредитних пласмана, да би сада, три и по године послије, њихов удио био троструко већи.

"Фирме пропадају, а људи остају без посла. Посљедица тога је да многи више не могу враћати кредите", оцјењује Анте Бабић, независни економиста, који сматра да ће удио лоших кредита у укупним кредитима у Хрватској наставити расти до нивоа од око 15 одсто, иако споријом динамиком него до сада.

У тексту се наводи да је то слаба утјеха за око 300.000 незапослених и оне који ће то тек постати, као и за фирме. Подаци ХНБ-а показују да је удио лоших у укупним кредитима код предузећа половином године достигао скоро 23 одсто, што значи да фирме муку муче с отплатом скоро сваког четвртог кредита. Посебно су проблематична мала и средња подузећа.

У којој је мјери криза урушила способност грађана да уредно сервисирају своје кредитне обавезе види се по податку да је крајем крајем 2008. у категорију лоших кредита улазило мање од четири одсто кредита које су банке пласирале грађанима, да би до средине ове године тај удио скочио на око девет одсто.

То значи да је враћање готово сваког 11. кредита становништву под знаком питања. При томе су се за банке као најризичнији показали хипотекарни кредити, а пуно боље стање није ни код готовинских ненамјенских кредита.