Руски дани у Француској

Последње дане августа на Азурној обали Француске зову „руским“. Већ 15 година у то време овде се одвија фестивал руске културе.

Између осталог руска културна инвазија десила се много раније: пре сто година чувени импресарио Сергеј Ђагиљев је довео овамо балет и Французи су се са одушевљењем упознали са руским играчима, уметницима, са музиком руских композитора. Актуални фестивал предтавља руску културу много шире – у свој њеној разноврсности. Од класике до моде и фолклора. Од престоничких уметника, звезда светског гласа, до представника националне уметности разних република и региона Русије. Ове године, на пример, Французима су довезли јединствену изложбу древних артефаката из јужног руског града Астрахања, који се налази на ушћу Волге. А са Севера Русије, из Западног Сибира, на фестивал су стигли учесници модне ревије која представља радове креатора Ханти-Мансијског аутономног округа.

Ипак окосница фестивалског програма, како признају сами Французи, биће наступ прослављеног играчког ансамбла Берјозка. То је један од најпознатијих руских културних брендова. Својим чувеним „пловећим кораком“ Берјозка већ трећи пут обилази планету око екватора – такво растојање се добија ако се саберу све маршруте које је ансамбл превладао за пола века гостовања. А за оне који су видели њене наступе, Берјозка заувек остаје симбол Русије, уверава у интервјуу за Глас Русије руководилац колектива Мира Кољцова.
- Берјозка практично не реагује на смену модних трендова, на диктат новог времена – епоху Интернета и гаџета. Али ни у једној земљи у свету колектив нису прекоревали за застарелост. Мира Кољцова објашњава то тиме што је оснивач ансамбла Надежда Надеждина формирала естетику која не застарева.

-То је ако хоћете нова филозофија стваралаштва у ансамблу. То није само народни сценски плес, то је прича, новела. Ми смо класични кореографски, не фолклорни ансамбл. Фолклор је само компонента. Надеждина је имала три компоненте стваралаштва. То су класика, фолклор и ауторско мишљење уметника, његов таленат. Надеждину су поредили са руским књижевним класицима – Куприном, Чеховом, Некрасовом. Она је сабрала у свом стваралаштву све оно што је својествено руском човеку, руској души. А ми се трудимо да наставимо њене велике традиције, да их сачувамо и развијемо. У белим рукавицама прилазимо наслеђу мајстора. Зашто очавава овај пловећи корак? Зашто данашња кола очаравју и људи седе без даха? Зато што је све то засновано на духовности. И глупо је рећи да нема душе. Има. Не ради се о пловећем кораку – то је наравно велико откриће Надеждине, али оно почива не само на техници плеса, колико на стању душе, емоцијама.

Ансамбл Берјоска учествује и у одржавању такозване Руске ноћи у Дворцу фестивала и конгреса 24. августа. Овај дан је за Кан посебан – оде се прославља ослобођење града од фашистичке окупације у време Другог светског рата. И руски фестивал у част овог догађаја припремио је величанствени шоуза госте и становнике Азурне обале. Осим тога, Руси ће уручити чувеним Французима Почасни знак З аистакнути допринос јачању културних веза Русије и Француске. На списку добитника ове награде претходих година су Морис Дрјуон, Пјер Карден, Мишел Легран, Миреј Матје, Шарл Азнавур, Патрисија Кас... Овогодишњи добитник је градоначелник Кана Бернар Брошан.

Руски фестивал у Кану ће се завршити 27. августа балетом Крцко орашчић у извођењу васпитаника Пермског кореографског колеџа – једне од најбољих балетских школа Русије.