Историја цивилизације у гемама и камејама

Виђење древне цивилизације у посебном ракурсу – такву могућност пружа изложба „Свет у минијатури“. Одржава је московски Музеј ликовних уметности „Пушкин“ (21. август – 7. октобар), који први пут посетиоцима представља своју колекцију резбарија на камену – глиптике.

Резбарење на драгом или полудрагом камењу је једна од најстаријих уметности. Појавила се још у културама пре писмености у IV миленијуму пре наше ере. Геме, како се у целини називају ови практично вечни производи, деле се на две врсте: то су инталије на којима се уз помоћ резбарења ствара удубљени приказ, и камеје – с испупченим рељефом. Постоје још два цилиндрична печата која су миленијумима коришћена као лични потпис. Ипочетком ХХ века фигурице амура или антички профили још увек су отискивани на воску или печатном воску.

Осим тога, геме се сматрају скоро првим објектом колекционарства. Међу поштоваоцима резбарија на камену су били Александар Македонски и руска царица Катарина Велика, Наполеон и Коко Шанел. „Још у стара времена богати и угледни људи су трошили велика средства за колекције гема, - каже координатор изложбе Светлана Финогенова. Један од таквих колекционера је био последњи владар грчког Истока Митридат Евпатор, који се одликовао образованошћу и љубављу према уметностима. Његова колекција, пронађена у црноморском граду Керчу сад је већ код нас у музеју,“ – каже координатор:

- Цар је имао богату колекцију у коју није улазила само резбарија на камену, већ су ту биле и друге драгоцености. Својевремено смо читавих месец дана по списку преузимали његову колекцију! А треба рећи да су сами Грци имали само по један такав камен.

Касније, кад је грчку цивилизацију заменила римска, производња гема је постала серијска. Због тога су резбарије постале грубље, а камење јефтиније. Међутим, на изложби су представљени управо скупоцени, древни примерци, за израду сваког од њих су потрошене године. Сам древни експонат се датира периодом Акадског царства: то је печат у облику цилиндра од лазурита, на којем је приказана сцена поклоњења богињи љубави и истовремено неслоге Иштар. Задивљујућа је вештина древног мајстора, који је на мајушној површини изрезивао најситније детаље украса божанства: одећу с воланима, украсе за главу у облику рога – тијаре, војна одличја – топуз и трозубац.

Узгред речено, управо захваљујући гемама до наших дана су дошли многи сижеи историје и епова. На једном од изложбених експоната је приказ владара из династије Ахеменида, који води побеђеног непријатеља. Други представља епизоде епа о Гилгамешу – то је једно од најстаријих сачуваних књижевних дела, створеног у XXII веку пре наше ере у Древном Сумеру. Сва лепота ових минијатура голим оком се практично не може видети. Зато је специјално за изложбу конструисана стаклена пирамида у којој се пројектују тродимензионални прикази сижеа, забележених на гемама, каже заменик директора музеја Андреј Толстој.

То је посебна технологија снимања и стварања тродимензионалних приказа – истиче стручњак. – За музеј је то такође прилично запажен корак напред. Тако да је експозиција нова – и по садржају и по презентацији.

Својом изложбом Музеј ликовних уметности је задао посла и научницима-природњацима. Поједини предмети колекције дати су на истраживање московском минеролошком Музеју. Коментарише радник музеја Викторија Черњенко:

Има врло мало информација о томе какво се камење користило у стара времена. На пример, старински називи минерала од којих су мајстори антике правили своја дела, не могу се увек поистовећивати са савременим материјалом.

Тако са истраживања минеролога обећавају много открића за историчаре и познаваоце уметности.

Јелена Андрусенко,