У Палестини се види ирански траг

Израелска армија се припрема да прошири дејства у сектору Газа. Министарство одбране јеврејске државе је већ добило дозволу за позивање 75 хиљада резервиста. Ради поређења: 2008. године за време операције Ливено олово из резерве је било позвано свега 10 хиљада војника. Експерти сматрају да тако велико заоштравње палестинско-израелског конфликта иде на руку у првом реду Ирану.

У сукоб Израела и палестинске групације Хамас укључује се све више спољних фактора. Интересе Палестинаца бране Египат и Тунис. А емир Катара изјавио је да муслимански свет који је збио редове после „арапског пролећа“ треба да прући жесток отпор Израелу. Индикативно је да су и Египат, и Тунис и Катар сунитске државе. тачније њихово становништво се придржава оне гране ислама као и Палестинци. Ипак главну корист од конфликта у сектору Газа може да извуче шиитски Иран. Односи Тел-Авива и Техерана крајње су напети због иранског нуклеарног програма. Израел је спреман да нападне Исламску Републику, само да она не добије нуклеарно оружје. Одвлачење пажње Израелаца на борбу са Хамасом значи одлагање почетка ове кампање, сматра старији научни сарадник Инситута за Исток Владимир Сажин.

- Приликом било ког распореда снага оружани сукоб између Палестинаца и Израела иде на руку Ирану. И у пропагандном погледу, и у чисто војном и политичком. Пошто она ситуација која се сада дешава у сектору Газа у сваком случају одлаже могући почетак борбених дејстава Израела против нуклеарних објеката Ирана.

Још релативно недавно Иран је био главни спонзор Хамаса. Сада ову улогу врши Катар, а утицај Исламске Републике на Палестинце је попустио. Зато тешко да је палестинска групација почела да делује на директни указ Техерана. Али истовремено не сме се искључити да је он био подстрекач актуалног конфликта са Израелом. Између осталог, и без иранског фактора Хамас и Израел би имали разлог да започну војна дејства, говори доцент катедре за исток МГИМО Николај Сурков.

- Мислим да је заоштравање конфликта диктирано унутрашњим разлозима са тачке гледишта Хамаса. Могуће и Израел је имао интерес, пошто из тог заоштравања обе стране ће изнети неки политички капитал: Нетењаху са тачке гледишта будућих избора, а Хамас, показавши своју истрајност и спремнос да се бори против Израела.

Ситауција у региону ризикује да постане још замршенија. Десиће се то ако се у оружани конфликт са Израелом нађе увучена Сирија. Прошлог викенда Израел је први пут од 1973. године отворио артиљеријску ватру по сиријској територији. то је био одговор на то што су Сиријци гађали борбено возило израелске армије у региону Голанских висоравни. Коментаришући ову ситуацију, премијер Бењамин Нетењаху је обећао да ће Израел и надаље жестоко реаговати на сличне провокације. Исина, за ескалацију сиријско-израелског конфликта у ствари није заинтересована ни једна од страна, пошто свака од њих има проблеме и без тога. Израел и тако води борбена дејства у Гази, а у Сирији већ годину дана траје грађански рат.