Европска комисија захтева измене споразума о „Јужном току“

Европска комисија је почела нови напад на гасовод „Јужни ток“ који треба да обезбеди испоруку додатне количине руског гаса у Европу. Брисел практично захтева да се поново напишу међувладини споразуми које је Русија закључила с неколико земаља – учесница у пројекту. У ЕУ се инсистира на томе да ови договори треба да испуне норме Трећег европског енергетског пакета.

Представник Европске комисије Марлен Холцнер је изјавила да ЕУ није задовољна читавим низом момената. На пример, тиме што ће Газпром бити и власник цевовода и горива које се њиме испоручује. Договори с властима Бугарске, Србије, Мађарске, Словеније и Хрватске не гарантују приступ других испоручилаца гасоводу, а тарифе за транспорт гаса ће одређивати главни власник инфраструктуре. У Москви су више пута изјављивали да Трећи енергетски пакет противречи руским интересима, јер снижава рентабилност пројекта у којем осим Газпрома учествују компаније из Италије, Француске и Немачке. Русија не намераа да се помири с оваквим стањем. Ове недеље је шеф Министарства за економски развој Алексеј Уљукајев изјавио да се Москва спрема да се обрати суду. И Русија има шансе да победи, истиче начелник одељења за аналитичка истраживања инвестиционе групе „Универ Капитал“ Дмитриј Александров.

- Закључивање споразума о „Јужном току“ је почело пре него што је на снагу ступио Трећи енергетски пакет, а формално се може говорити о томе да су ови споразуми главни. Договори о транзиту и одређивању принципа управљања „Јужним током“ спадају у међународне међувладине споразуме и интересе Газпрома практично штити принцип суверенитета држава које су потписивале ове споразуме. Унутар саме ЕУ практично ниједан енергетски концерн не задовољава у потпуности директиве које би у строгом облику желела да види Европска комисија. Многе земље нису рафитиковале Трећи енергетски пакет.

На страни Газпрома су и економски интереси земаља које су пристале да учествују у „Јужном току“. Тешко да ће се оне помирити с тим да неко жели да омете реализацију повољних договора, наставља председник Центра за стратешке комуникације Дмитриј Абзалов.

- Оне ставу Брисела могу да супротставе своје националне законе који се не потчињавају Еврокомисији у потпуности. Осим тога, неке земље не улазе у ЕУ, као на пример Србија. Ова земља нема посебне потребе да усаглашава своје одлуке с Европском комисијом. Поред свега тога треба имати на уму да у ситуацији тешке економске кризе изградња „Јужног тока“ значи радна места. А транзит гаса – јефтине енергоресурсе и економски раст. То су врло добре стимулативне мере за државе. Тешко ће бити објаснити бирачима зашто се неко у условима високе стопе незапослености у земљи одриче перспективних индустријских пројеката.

Ипак, лако је могуће да ствари неће доћи до суда. Стручњаци истичу да „Јужни ток“ има формалне могућности за поштовање норми енергетског пакета. Главно је да Европска комисија којој је важно да се учврсти у улози самосталног играча на енергетском тржишту не инсистира на нечему просто из принципа.

Засад Европа врши притисак. Ове недеље је објављена вест о наставку преговора о Транскаспијском гасоводу који треба да испоручује гас из Туркменистана и Азебејџана у Европу заобилазећи Русију. За разлику од „Јужног тока“, овај пројекат се засад реализује само на папиру и то с великим проблемима, сматра Дмитриј Александров.

- Данас се на враћање овој идеји гледа као на политичку манипулацију ради јачања притиска на учеснике у „Јужном току“. Гас из Средње Азије све више одлази у кинеском правцу. Због тога је тешко рачунати да ће Транскаспијски гасовод или било који сличан пројекат моћи да представља озбиљну алтернативу „Јужном току“.

Међу учесницима у транскаспијском пројекту нема чак ни прелиминарних договора о транзиту гаса. Ствари нису отишле даље од усмених споразума. А „Јужни ток“ треба да почне са радом за већ око годину дана.

Леонид Гурјанов,