Србин у служби руског цара: Војно-обавештајна делатност у Руској империји

Руски цар Петар I Велики (1672-1725) у војном уставу од 1716. године, по први пут је законски регулисао обавештајну делатност и ставио је под ингеренцију генерал-квартирмејстерске службе.

У исто време, политичком шпијунажом настављају да се баве и царске дипломате из Колегијума иностраних послова. Тај Колегијум је исте те године основао велики број сталних мисија у Западној Европи и државама Истока: у Пољској, Холандији, Шведској, Данској, Аустрији, Енглеској, Венецији, Курландији, немачким кнежевствима Прусији, Мекленбергу, Шаумбергу, као и у Турској и Бухари.

Плашећи се политике суседне Османске империје која је у сваком тренутку могла да крене у поход на Русију, у јесен 1699 године Петар Велики у Истамбул шаље свог изасланика Јемељана Украјинцева. У непријатељском окружењу, Украјинцев се могао ослонити само на помоћ православних хришћана, који су били већина у европском делу царства.

Украјинцеву је не малу помоћ пружио јерусалимски патриарх Доситеј који му је препоручио србског трговца Саву Владиславића-Рагузинског (Јасеник, 1668 - Санкт Петербург, 1738).

Сава Рагузински (Рагуза - старо име Дубровника) био је богат човек, познавалац више европских језика, као и унутрашње и спољне политике Турске. Захваљујући трговини, Сава је стекао широке везе како на Балкану и у Истамбулу, тако и широм читаве Европе.

Године 1702. Сава креће у Русију, носећи са собом рад „Проучавање пута Црним морем до Москве“ у којем се детаљно описују луке, гарнизони, њихово наоружање, база флоте и друге информације обавештајног типа. Наследник Јемељјана Украјинцева у Истамбула, Петар Толстој, писао је Петру Великом:

„Сава је човек добар и све време усрдно ради у корист великог господара, и жели да и даље верно служи“.

Вративши се у Истамбул, наставио је обавештајне активности испуњавајући наређења цара. По жељи Петра Великог, 1705. године он доводи у Москву малог Етиопљанина Ибрахима – претка великог руског песника Александра Сергејевича Пушкина.

Сава је дао велики допринос у учвршћивању трговинских и дипломатских веза Русије и Европе. Водио је преговоре са папом о потписивању конкордата између Русије и Ватикана. Рагузински је организовао трговинску мрежу у Турској, Венецији и Француској, која је, у ствари, била прва руска обавештајна мрежа у иностранству.

Осим тога, овај велики Србин је први скренуо пажњу руског двора на Балкан. Од тог времена, Русија почиње активније да се бави питањем православних народа у Османској империји. За време руско-турског рата (1710-1713), Рагузински узима учешће у Прутском походу 1711. године. Руски цар прихвата Савину идеју да се позову хришћани на Балкану да подрже Русију у рату против Турске. Рагузински постаје саветник главнокомандујућег руске војске грофа Шереметјева за балканска питања. Он је одржавао контакте са србским граничарима у Аустријској монархији, који су изразили спремност да пређу у руску војску, као и са Михаилом Милорадовићем који је предводио антиосмански покрет на југозападу Балкана. Посредством Саве, Петар Велики успоставља тајну везу са господаром Молдавије Дмитријем Кантемиром. Молдавија и Влашка су показују жељу за савезом са Русијом.

Настанивши се коначно у Русији, Сава постаје тајни саветник Петра Великог. По наредби цара, он преводи 1722. године књигу Мавра Орбинија „Словенско царство“ на руски језик. На његову иницијативу у Русији почиње ковање бакарног новца. Он постаје и главни снабдевач ковнице бакром. Треба напоменути и његово учешће у руској делегацији у Кини, која је 1727. године регулисала трговинске односе и погранична питања измеђе Русије и Кине. Године 1727, Сава оснива у Бурјатији град, назвавши га по имену највећег србског светитеља Светог Саве – Троицкосавск (данас Кјахта).

Сава Владисавић Рагузински је умро 17. јуна 1738. године у Санкт Петербургу. Сахрањен је у крипти Благовештенске цркве.

Милена Цмиљанић,