Промене климе на Земљи створиће нове форме живота

Због климатских промена на Земљи човечанство ризикује да изгуби до 30% животињских и биљних врста. Како су утврдили научници, живи организми не стижу да се прилагоде променама временских прилика. Истовремено, сматрају истраживачи, могу да се појаве нови екосистеми.

Повећање температуре, опустињавање земљишта, губици воде изазвани глобалним променама климе на планети, главни су изроци смањења биодиверзитета Земље. Последња истраживања показују да код обала Северне Америке, где су температурни скокови посебно приметни, број риба из породице лососа смањио се последњих година десетак пута. Наредних година могу заувек да нестану корални гребени. Високе температуре ваздуха лишавају их храњивих супстанци, што доводи до губитка боје и погибије. Смањење падавина и увећање врелих периода у Аустралији доводи на ивицу нестанка многе видове торбара, између осталог кенгуре. Сувља и мање предвидива клима у Африци јужније од Сахаре битно је смањила станишта слонова.

Због климатских промена заувек могу да нестану и неки елементи пејзажа. Тако је почео да се разара систем алпских пашњака, који се нагло супституишу шумама. Алпска астра, црна оскоруша и друге пољске траве не могу да преживе у сенци дрвећа. Због тога ливадске биљке које су постојале вековима могу да остану само на малим површинама.

Научници су истакли да неки отпорнији видови мигрирају на полове, како би подржали неопходну животну средину, каже предвач Московске пољопривреде акадмије Тимирјазев, биолог Сергеј Кручина.

- У Московском региону појавили су се јужни видови инсеката, између осталог и штеточине. Почело је више да обољева биље, што је карактеристично за јужне регионе. Може се говорити о томе да јужне животиње и биљке које воле топлоту полако мигрирају на Север. Сваки викендаш у Централном региону зна да већ лепо расте винова лоза, добро ничу јужне воћне културе.

Последња истраживања показују да се најјачи климатске промене осећају на високим ширинама. Тако су приметно смањени морски ледови, као и површине сезонског снежног покривача. Све то врши негативан утицај на северне становнике, тврди координатор пројекта за очување биодиверзитета Арктика Светског фонда дивље природе Русије Михаил Стишов:

- Пате у првом реду моржеви и бели медведи. На пример, бели медвед је навикао да лови на ледовима, сада је лоше са ледовима, и у летње време за њега наступа критични период. Час ископава мале глодаре, час покушава да лови птичје колоније и све чешће долази у насеља. То увећава број сусрета са човеком и могуће конфликтне ситуације које доводе до погибије и људи и медведа. Приметна је иста ситуација са моржевима. То је такође ледени вид и на обалу излази врло ретко.

Повећање температуре може да утиче не само на размере леденог покривача Арктика. Према последњем истраживању, загревање на Земљи ће довести до тога да чак велики грабљивци временом ће се значајно смањити. Једном се то већ десило, пре око 55 милиона година. То је био период са најјачим и најстремитијим загревањем од доба изумирања диносауруса. Научници сматрају да су животиње умањене због недостатка хране: уз велики ниво угљен-диоксида биљке нису тако храњиве.