ЕУ: принудни "аутотјунинг" у стилу Великог брата

ЕУ се припрема да стави под контролу праћење аутомобила свих грађана уније. Отприлике 2016. године у свим серијским аутомобилима 28 земаља Велике Европе уграђиваће се специјални теледириговани електронски блокатори. Уз помоћ њих полиција може са централне контролне табле да зауставља било који ауто чији путници јој се учине сумњивим. О тајним разрадама саопштила је европска правобранилачка организација Statewatch.

Када се ови тајни планови не би прочули у контексту скандала око досијеа Сноудена и АНБ САД, никаквог посебног негодовања поводом њих можда не би било. Европска комисија је уверила грађане да је то само мера која може да помогне у хапшењу крадљиваца, могућих криминалаца или чак возача који премашују брзину. САД су се оправдавале отприлике у истом кључу: сво праћење се врши искључиво против осумњичених за тероризам и само због добробити грађана. Али испоставило се да АНБ фискира око 5 милијарди података о лоцирању мобилних телефона у току дана. Много за „осумњичених за тероризам“.

Како Брисел не би застранио у исту страну у коју је застранила Америка, европљани сада траже од руководства ЕУ да објасни шта управо и за кога она припрема и које законодавне баријере против самовоље специјалних служби треба да буду донете.

У принципу такве kill-switch технологије познате су још од 80-их година. Пошто је у већини аутомобила сада довод горива, паљење, хидраулика, стање мотора и остало регулисано помоћу компјутера, ова електроника може да се „убије“ без по муке. То може да се учини електромагнетним импулсом са малог растојања, а може и са централне контролне табле. Џенерал моторс, између осталог, од 2008. године у своје аутомобиле уграђују систем OnStarStolenVehicleSlowdownService или систем успоравања украденог возила. Украдени ауто полиција може одмах да нађе и да остави без погона. Али овај гаџет иде као опција по жељи власника. Чак у Америци за сада није дозвољено да се таквим уређајима опремају серијска возила.

Идеја увођења новотарије рођена је унутар Сталног комитета за сарадњу у области оперативне контроле унутрашње безбедности или скраћено COSI. То је европски координатор оперативног рада специјалних служби и полиције. Он је био основан 2010. године и скоро одмах је рзрадио програм Европска мрежа технологија подршке делатности органа реда или EuropeanNetworkofLawEnforcementTechnologies – ENLETS. За разраду, пробе и увођење нових уређаја било је издвојено шест година. Тако да отприлике 2016. оне могу да крену у оптицај. 2012. ENLETS је добила за програм више од пола милијарде евра.

Европски парламентарци затражили су да се сада објаве сви аспекти тајног програма. И да се о њему извести Стразбур.

Највећи проблем са последњом полицијском новином у ЕУ је у томе што су њене могућности много шире од пријављених. Уређаји могу не само да заустављају возила. Они могу да одређују њихову локацију, податке власника, адресу, правац кретања, количину бензина, да прислушкују разговоре и знају ко, одакле, са ким путује. Искушење додатне шпијунаже са специјалне службе је превелико.

Андреј Федјашин,