Индијске стратешке снаге и кинеска флота у индијском океану

Нова индијска балистичка ракета Agni V и прва нуклеарна ракетна подморница Arihant могу да буду спремне за бојево дежурство већ 2015. године. Ово је саопштио почетком фебруара шеф индијске организације за перспективне војне разраде DRDO Авинаш Чендер. Увођење ових система оружја у строј може да отвори нову етапу у кинеско-индијску трку у нуклеарном наоружавању која се постепено захухтава.

Оба система која ће бити постављена на бојево дежурство наредне године, треба да повећају поузданост индијских нуклеарних снага против обезоружавајућег удара од стране Кине. Са војне тачке гледишта, географски положај Индије у случају конфликта са Кином крајње је неповољан. Чак масовне кинеске ракетеDF-15постављене у Тибету могу да погађају велики део индијске територије и неке велике градове на Северу Индије. Скоро читава земља се налази у радијусу дејства кинеских ракета DF-21 и крстарећих ракета са бомбардера Н-6К, које чак неће морати да пробијају индијску ПВО.

Са индијске стране поуздано да нанесу удар на основне кинеске градове и кинеске стратешке снаге само релативно малобројне балистичке ракете средњег домета Agni. Појава нове ракете Agni V са увећањем домета ће омогућити да се поставе нове ракетне базе у јужном делу Индије. при томе ракете које се налазе тамо и налазе у релативној сигурности могу да држе на нишану Пекинг.

Подморнице Arihant у почетном периоду после ступања у строј имаће само ограничену борбену вредност због ограниченог домета ракета К-15 (700-750 километара при корисном оптерећењу од 1000 килограма), мада рад на новим варијантама ракета са увећаним дометом врши се пуном паром. У перспективи чамци који патролирају Индијским океаном моћи ће да држе на нишану градове у крајњој линији на југу Кине.

Могућ узвратни корак Кине биће покушај да се парира овој опасности на рачун сопствене техничке надмоћи на мору, између осталог бројније и релативно савремене подводне флоте. Може да се очекује покушај да се организује праћење малобројних индијских нуклеарних ракетних подморница и стално дежурство око њихових база, као и проницање кинеских подморница у регионе њиховог патролирања.

Други могући корак може да буде стварање у Индијском океану стално активне јединице разарача новог пројекта 052 D са крстарећим ракетама, што ће омогућити да се у случају потребе наносе удари по стратешким циљевима на југу Индије. У даљој перспективи, када у наредној деценији Кина можда добије праве нуклеарне носаче авиона, моћи ће да се говори о правим групацијама носача авиона које имају на стотине крстарећих ракета и на десетине борбених авиона са високопрецизним оружјем.

У новим условима Индији ће бити потребно да убрзано развија сопствену подводну нуклеарну флоту. При томе се појављује потреба како за савременим нуклеарним подморницама ловцима, које су у стању да осигурају безбедност нуклеарног оружја, тако и за подморницама носачима тешких крстарећих ракета за борбу против великих бродова, укључујући носаче авиона.

Василиј Кашин,