Путин је, у ствари, огласио обнављање Империје.
Припајање Крима је њен први корак и налик на први плач новорођенчета.
У свакој речи говора Владимира Великог успостављане су норме понашања Руске Империје 21. века, како на међународној сцени, тако и унутар ње. И тамо и овде главно је – праведност и заштита интереса народа Русије. Пошто је саопштио да су Руси највећи раздвојени народ у свету, Путин је указао да ће се Руска Империја распростирати на читав простор руског света.
Међутим, сваки народ у Русији осећаће се при том равноправним са руским.
Обраћање кримским Татарима, давање њиховом језику статуса државног језика на Криму, рехабилитација њиховог народа – све то је пример како ће се, не на речима, него на делу, градити узајамни односи народа у Русији. Поред осталог, то је и сигнал свим народима који су потенцијално спремни да уђу у састав Империје.
Исто такав пример је и обраћање грађанима Украјине, у којем је Путин праведно раздвојио бандеровце који су незаконито заузели власт и локалне олигархе који их пљачкају до коже, од малоруског народа као таквог, који са Русијом има заједничке корене.
Према томе, Путин је изрекао принцип по којем ће се сакупљати иверје Империје: пуно поштовање према свим народима и прихватање руског народа као гаранта стабилности и развоја на читавом евроазијском простору.
Што се спољашњег света тиче, Империја га дели на њој пријатељске и непријатељске силе.
Русија се не плаши претњи Запада и оштро ће на њих одговарати, будући да је он прешао линију.
Русија раширених руку прима све оне државе које се према њој пријатељски односе – не на речима, него на делу.
У свом говору Владимир Путин постидео је Немце и А. Меркел, тражећи од њих да врате дуг Русији и признају право Руса на поновно уједињење.
Империја признаје интересе сваког народа, али захтева да се признају и интереси руског и свих других народа који улазе у његов састав.
Дошао је крај распродаје и расула руског света.
Владимир Велики прогласио је процес сакупљања и обнављања. А 18. март 2014. већ је ушао у историју као препород Руске Империје.
На крају, Путин је још једном подсетио да је управо народ извор власти. Уобичајено је да се то сматра за отрцаност, будући да је у савременим демократским земљама власт народа потпуно изопачена и претворена у параван иза којег светски олигарси обављају своје мрачне послове.
Али за Путина, као истинског самодршца, управо је народ, не на речима, него на делу, извор државне власти као такве. И извор његових конкретних одлука.
У томе и јесте природна и једино правилна власт народа у монархији – кад шеф државе по Божјој вољи брани интересе народа заобилазећи све групе, кланове и елите.
То није примитивни Мајдан, већ сложени чин који често не подлеже језику јуриспруденције и само омогућава Русији да живи и да се развија упркос свим трагедијама.
Срећан вам празник, грађани Руске Империје.
