Путин на Јалти: благи тон, гвоздени стисак

Национални интереси су изнад свега! Такав је основни смисао говора с којим је на Јалти иступио Владимир Путин. Путинов тон је блажи, али стисак није попустио. Тако коментарише наступ руског председника у Јалти амерички Вол Стрит Џорнел.

Преседник Русије, између осталог, говорио је о спремности да се бране национални интереси земље, али при томе да се не раскидају односи са Западом. Владимир Путин у свом наступу није искључио могућност иступања Русије из низа међународних уговора, ако то затраже интереси земље. Треба рећи да то неће бити први у историји случај анулирања споразума. За САД, на пример, то је уобичајена пракса. И Москва има пуно право да одустаје од учешћа у неким споразумима, уверен је професор катедре за међународно право МГИМО Дмитриј Лабин:

- Приоритет за сваког шефа државе је осигурање интереса своје земље. Суверене државе могу слобно да анулирају или у једностраном поретку да иступају из међународних споразума. Тачније реч је о томе да ће се у датом случају приоритет давати управо осигурању националних интереса дражве. И ја мислим да узимајући у обзир ситауцију у свету, то је исправна одлука.

Владимир Путин није искључио могућност изласка Русије из европског суда за људска права. Истина, како је подвукао преседник, сада ово питање није на дневном реду. Али Европски суд за људска права све чешће доноси неосноване, исполитизоване одлуке. И то није јединиспоразум који се не подудара са националним интересима Русије, самтра председник Института за националну стратегију Михаил Ремизов.

- У војној сфери ја бих истакао споразум о ограничењу ракета средњег и малог домета. Он смањује могућности за увећање одбрамбене моћи Русије. Овај билатерални споразум са САД стратешки није повољан за Русију. Затошто за САД одустајање од ракета таквог типа није болно са тачке гледишта безбедности. А за Русију, која се налази у сложенијем географском и политичком окружењу, битно је ограничавајући.

Првих година после распада СССР Русија је потписала мноштво међународних споразума. Али већина њих је била ратификована непромишљено, једноставно од жеље да се „интегрише“ у међународну заједницу, каже потпредседник Руске асоцијације међународног права Олег Хлестов.

- Између осталог, споразум о европском суду није био потребан. Русија је заиста поставила задатак да усаврши своје законодавство у области људских права. Али пут за усавршавање је могао да буде сасвим нормалан – природни развој унутар земље. Многе државе не ступају у сличне споразуме.

Потписати или не међународни споразум добровољна је ствар. Све зависи од тога колико се ови споразуми подударају са националним интересима државе и одговарају уставу. САД, на пример, нису се придружиле ни половини конвенција. И одлука било које међународне инстанце није за њих обавезујућа. Речи руског преседника не значе да од сутра Русија ће такође престати да обраћа пажњу на међународно право. Али то је јасан сигнал западним партнерима: са Русијом не треба разговарати са позиција силе.

Игор Силецки,