29.06.2017. год.
Према одлуци Арбитражног суда Словенија није добила излаз у међународне воде, али је добила велику већину Пиранског залива, док је копнена граница Словеније и Хрватске већином неспорна. "Индекс" јавља да овом пресудом Словенија добија три четвртине Пиранског залива.
Читање пресуде почело је навођењем делова и начела арбитражног споразума Хрватске и Словеније склопљеног 2009. године. Читање пресуде предвиђено је до 16.00 часова.
Говорећи о регији Муре председавајући суда Жилбер Гијом је рекао да се међународна граница поклапа с катастарским. У вези с границама на подручју Новаковца, Подтурне и Пинце државе се не слажу па Суд закључује да се тамо треба следити катастарска граница из 1956. године. Што се тиче Мурског Средишћа граница је на средини Муре, преноси ХРТ.
Осврћући се на Свету Геру Гијом је рекао да се катастарске границе поклапају.
Разматрајући хрватски захтев да ниједан словеначки ентитет не сме да остане у постројењу на Светој Гери у хрватској општини која се тамо налази, Суд наводи да је то део хрватске територије, али нема јурисдикцију над словеначким цивилним и војним особљем на том подручју.
Граница у Истри следи Драгоњу и завршава се на средини канала Св. Одорика што би требало значити да истарски заосеци Шкоделин, Бужини и Млини-Шкриље, као и кућа Јошка Јораса остају у Хрватској.
Велика већина Савудријске вале припада словеначкој страни.
Читању одлуке у судници присуствује шеф словеначке дипломатије Карл Ерјавец док представници Хрватске нису присутни, у складу са одлуком Хрватског сабора из јула 2015. о повлачењу из арбитраже због "тешке повреде арбитражног поступка".
Хрватски сабор је тада Словенији предложио да почну преговори о алтернативном решавању спора, пошто је оцењено да је арбитражни процес неповратно компромитован када је откривено да су се словеначки представник у арбитражном суду Јернеј Секолец и службеница словеначког Министарства спољних послова Симона Дреник договарали о изношењу словеначких аргумената и лобирању код других арбитражних судија.
И Секолец и Дреник су се после тога повукли а Хрватска је изашла из арбитраже позивајући се на члан 60. Бечке конвенције који допушта развргнуће споразума у случају његове "тешке повреде".
Хрватска власт и опозиција уочи објављивања одлуке били су јединствени у ставу да је арбитражни споразум за Хрватску "мртво слово на папиру" и да на миран и трезвен начин треба тражити други начин решавања територијалног спора везаног за морску границу.
Словенија је, с друге стране, саопштила да се одлука арбитражног суда о граничном спору мора поштовати.
