Гени откривају предиспозицију за болести

Стручњаци фондације анализирали су ДНА из крви 17.000 особа да би утврдили генетске разлике, откривши нове генетске варијанте за читав низ поменутих болести.

Та изузетна открића, објављена у чаоспису "Натуре", сматрају се новим поглављем у медицинској науци и отвориће пут за истраживање нових начина лечења, пренео је Би-Би-Си.

Истраживање, које је коштало девет милиона фунти, обухватало је 50 водећих истраживачких група које су анализирале ДНА у крви 2.000 пацијената за свако од седам обољења и у крви 3.000 здравих добровољаца.

У истраживању су коришћени "чипови гена" да би се прегледале хиљаде ДНА маркера, како би се идентификовале најчешће генетске разлике у целом геному.

Многи гени које је идентификовао тим од 200 научника били су у деловима генома за који се раније сматрало да није повезан с болешћу.

У будућности ће можда бити могуће да се људи тестирају на комбинацију гена како би се открило да ли су изложени ризику од појединих болести, што би им омогућило да промене начин живота или се чешће подвргавају испитивањима, како би избегли оболевање.

Једно од најузбудљивијих открића је досад непознат ген уобичајен код дијабетеса типа 1 и Кронове болести (врсте упале танког црева), што указује да они имају сличну биолошку путању.

Научници су, такође, неочекивано открили да је процес познат као аутофагоцитоза - процес чишћења бактерија из унутрашњости ћелија – важан у развоју Кронове болести.

Код дијабетеса типа 1 откривено је неколико генетских региона који указују на повећан ризик од развоја те болести.

Председавајући фондацији "Welcome trust" и професор Универзитета Оксфорд Питер Донли окарактерисао је истраживање као "ново свануће" којим је за 12 месеци откривено више него за претходних 15 година.

"Ако замислите геном као веома дуг друм на коме  покушавате да нађете свој пут у мраку, раније смо успевали само да упалимо светла на малом броју места, али сада можемо да упалимо светиљке на много места - у овом случају пола милиона светиљки", фигуративно се изразио професор Донли.

Многе од најраспорстрањенијих болести су веома комплексне, па на њих делује комбинација гена "природе" и гена "исхране", помешана са утицајем околине и начина живота, указао је он.

"Идентификацијом гена који изазивају та стања наша студија би требало да помогне научницима да боље разумеју како се болести јављају, код којих људи је присутан највећи ризик и да на време одреде ефикасније лечење", објаснио је Донли.

Директор фондације "Welcome trust" доктор Марк  Волпорт је додао да су сви откривени подаци изнети у јавност како би научници широм света одмах могли да их користе.