Руски план за сузбијање „обојених револуција“

Академија Генералштаба Оружаних снага Русије намерава да састави обимни приручник за сузбијање такозваних „обојених револуција“, који ће укључивати експертизу руских војних експерата који су осмислили антитерористичке операције у Северном Кавказу и цивилних експерата из водећих образовних установа у Русији.

Академија Генералштаба руских Оружаних снага бави се овом темом од краја 2014. године и сада припрема детаљан приручник за сузбијање „обојених револуција“, јавио је руски дневни лист „Комерсант“.

Један од циљева је да се дефинишу најзначајније претње по руску безбедност до 2020. године и да се испланира јединствени сет тактика за откривање, превенцију и сузбијање технике коришћења „обојених револуција“ како би се олакшала промена режима, цитира „Комерсант“ изворе из Министарства одбране.

Експерти ће такође радити и на методи „меке моћи“ (удар на потенцијалног непријатеља без контакта), асиметричним операцијама и мерама за ојачање руског политичког система и политичке културе међу политичарима, цивилним чиновницима, бизнисменима и другим становницима државе.

Прошле недеље је руски министар одбране Сергеј Шојгу рекао репортерима на политичком форуму „Армија 2015“ да ће војска спонзорисати велике пројекте истраживањa државних удара спроведених путем масовних протеста — такозваним „обојеним револуцијама“ — како би спречили понављање таквих ситуација са којима се Русија суочила 1991. и 1993.

„Неки људи кажу да војска не би требало да буде умешана у политичке процесе, док други тврде управо супротно. Наручићемо истраживање феномена ’обојених револуција‘ и улогу војске у њиховом спречавању“, рекао је том приликом Шојгу.

Потенцијални начини и средства за сузбијање „меке моћи“ и „обојених револуција“ били су једна од тема форума.

Форум је закључио да „обојене револуције" сада попримају карактеристике оружаних сукоба и развијају се према правилима вештине ратовања, што онда повлачи да је неопходно да се Министарство одбране укључи у методолошко истраживање.

Поред тога, учесници у дискусијама су такође дошли и до закључка да су западне државе интензивирале своје покушаје да наметну своје „рецепте за унутрашње трансформације“ другим нацијама, без узимања у обзир традиција и посебности било које од тих нација.

Термин „обојена револуција“ односи се на државне ударе који су подстакнути са стране и за њих су карактеристични широко распрострањени немири у државама попут Грузије, Украјине, Туниса или Египта.

Верује се да су оне спроведене уз помоћ Сједињених Америчких Држава и других западних земаља, са лидерима који су на то место постављени како би служили као посредник у спровођењу интереса Запада.

Овај феномен изродио је још један термин — „извоз обојених револуција“. Он се односи на подршку коју Запад пружа опозиционим снагама како би утицао на унутрашњу политику других држава.