Нордијске земље се бора са демографским проблемима

Нордијске државе, познате по благостању и социјалним програмима, већ дуго се боре са озбиљним демографским проблемима. Док све старије локално становништво растућим темпом замењују имигранти, становништво скандинавских земаља постаје све више међународно и ризикује се да староседеоци заврше у мањини.

Европска популација се смањује забрињавајућом брзином. Године 1955. у Европи је живело 23 одсто светске популације. Очекује се да ће 2050. тај проценат опасти на 7 одсто. Након Другог светског рата, Европљани су се „размножавали као зечеви“ и тој генерацији су се породица и деца налазили на врху листе приоритета. Данас је већина европских земаља на обрнутој пирамиди, где су деца неприоритетна мањина, а терет који представљају старије особе све је већи како одмиче време.

Последњих година, у Данској је наталитет смањен на 1,6, док је неопходан просек од најмање 2,1 детета по пару како би се одржала стабилна популација. Поред тога, број старијих лица утиче на толико хваљени систем социјалне заштите те државе. Као што је саркастично приметио дански колумниста Нилс Петер Ригард, најважнији елемент економије те земље је радна снага без Алцхајмера.

„За 20 година имаћемо четири пута више припадника популације изнад 80 година — фабрике за производњу ’шеталица‘ постаће рудници злата“, истакао је Нилс Петер Ригард у чланку за данске новине „Берлингске“ назван „Ми Данци ускоро одлазимо у историју“.

Ригард сматра да неуспех дански власти да реше демографске проблеме земље шаље Данску директно у провалију. Као и њени други нордијски рођаци, Данска се ослања на имигранте као инстант решење за уношење новог живота у привреду земље. Данас проценат данских држављана страног порекла прелази девет одсто нације од 5,6 милиона.

Иста ствар важи и за друге нордијске нације. Почетком 1990-их, укупан број имиграната износио је само 4,3 одсто норвешке популације. Отприлике четврт века касније њихов проценат је порастао на 16,3 одсто од укупно 5,2 милиона становника. У Шведској проценат страних држављана порастао је са четири одсто 1960. на 17 одсто 2015. године. Финска је досад „заостајала“ што се тиче процента рођених у иностранству, али тај број брзо расте. Међу онима који су стално настањени у Финској и имају између 25 и 44 године, сваки десети становник има страно порекло, показују најновији подаци статистике Финске.

У градском подручју Хелсинкија, удео финских држављана рођених у иностранству узраста између 25 и 44 године, порастао је на петину. Од целокупне популације Финске од 5,4 милиона становника, 6,2 одсто има страно порекло. Укупно 85 одсто њих су прва генерација имиграната, а само око 15 одсто рођено је у Финској, јавила је финска национална телевизија „Иле“.