Москва и Анкара заједничким снагама желе да потисну ЕУ са Балкана

Москва и Анкара заједничким снагама желе да потисну ЕУ са Балканског полуострва, тврди бугарски политиколог Иван Крастев. Ако Брисел ускоро не предузме одлучне кораке, ризикује да изгуби утицај у региону, упозорава експерт у свом чланку за „Фајненшел тајмс“.

На балканском полуострву је ’90-их година био формиран систем безбедности Европе, пише бугарски политиколог Иван Крастев. По његовим речима, „крвави распад“ Југославије убедио је председника САД Била Клинтона да треба да настави ширење НАТО-а на исток. Страх од ширења национализма натерао је европске лидере да наставе да повећавају број чланица ЕУ.

Ипак, данас расте вероватноћа да ће регион постати место где ће се питање поделе Европе најбоље видети. Управо зато је Балкан постао главна тема на недавном самиту ЕУ, сматра аутор чланка.

Међутим, реакција блока је испала „слаба“. Изјава Брисела да врата за нове чланове остају отворена, тешко да ће извести јак ефекат. Многи Срби, Албанци, Македонци и Босанци односе се скептично, не само према будућности тих земаља у јединственој Европи, већ и према будућности саме ЕУ.

У 21. веку полуострво почиње да подсећа на 19, али са једном важном разликом. Некада су Русија и Турска биле главни противници у борби за превласт у региону, док су Немачка, Аустроугарска и Велика Британија то добро користиле у своје комерцијалне и политичке интересе. Сада Москва и Анкара уједињују своје напоре да би умањиле утицај ЕУ на Балкану, нагласио је Крастев.

Он тврди да Русија и Турска активно политизују етничку и религиозну напетост у Балканским земљама. Њихово „политичко, економско и обавештајно присуство“ није ограничено само на бившу Југославију и Албанију, већ обухвата и Бугарску и Грчку.

Промене у јавном мњењу такође треба да забрину Запад. Тако је у анкети „Галуп интернешенел“ велики број Турака, Срба, Бугара и Грка одговорио да у случају конфликта њихова Влада треба да се обрати за помоћ Русији. И то без обзира на то што су Турска, Грчка и Бугарска у НАТО-у, док Србија „жели“ да уђе у ЕУ.

Оваква ситуација у региону је условљена економском стагнацијом, високом незапосленошћу и „антилибералним режимима на челу са политичким лидерима који ће се пре одрећи Европе него власти“. На крају, расположење у балканском друштву представља се као експлозивнo.

ЕУ остаје главни трговински партнер Балкана и локално становништво машта о путовању у Немачку или Италију, а не у Москву и Анкару. Међутим, то неће бити довољно да Брисел сачува полуострво у сфери свог утицаја, упозорава аутор чланка.

По његовом мишљењу, Европљани више неће моћи да рачунају да ће им САД сачувати мир и стабилност у региону. За разлику од Клинтонове администрације, Балкан никад неће бити приоритет Доналду Трампу и његовој администрацији, нити ће пожелети да штити локалне муслимане.

Одсуство интереса Вашингтона често се објашњава тиме Москва пада у искушење да показује рањивост НАТО-а на Балкану, а не на Балтику. Управо овде председник Турске Реџеп Тајип Ердоган може да научи Европљане памети.