Караџић: Још у авиону Владе Србије схватио сам им нисам нарочито важан

Први председник Републике Српске Радован Караџић рекао је да се повукао из политике уз споразум са америчким дипломатом Ричардом Холбруком да ће бити „остављен на миру“, али су Американци прекршили договор, а НАТО планирао његову ликвидацију.

Караџић је напоменуо да је договор са Холбруком, који је „требало да остане тајна“, подразумевао да се повуче из јавног живота, а да га заузврат „они оставе на миру“.

Он је за београдске „Вечерње новости“ навео да се дуго након одласка са власти слободно кретао по Палама и Републици Србској у уверењу да ће Холбрук одржати реч.

„Међутим, стизали су гласови да он не може да испуни свој дeо договора и да је НАТО пре за ликвидацију него за хапшење, јер се није знало са чиме још могу да изађем у јавност“, рекао је Караџић.

Он је навео да је хеликоптер УН “знао да лебди“ изнад његове породичне куће и да су гласине о ликвидацији постајале све уверљивије, а да их је нешто касније потврдила и некадашњи главни тужилац Хашког трибунала Карла дел Понте, о чему има снимак.

Караџић је испричао да је и његово обезбеђење на удаљеном брду са кога се види његова породична кућа открило опрему за термовизију и да је Дел Понтеова рекла Биљани Плавшић да могу да га посматрају у кући.

Он је навео да је непосредно после тога „одлучио да их `одведе` од куће“ и да је након тога почело његово „дискретно становање“ и озбиљније скривање.

„Најозбиљније је било што ближе местима на којима су становали представници УН и Сфора. Тако сам их посматрао док су ме они тражили негде около“, рекао је Караџић.

Он је испричао да се његово обезбеђење трудило да му обезбеди смјештај у урбаним срединама и обавезно близу банака и пошта где има много компјутера у приземљу, да не би могли да електронски лоцирају његов лаптоп на коме је радио.

Караџић је рекао да је прешао у Србију, а да се када је убијен премијер Србије Зоран Ђинђић и у исто вријеме усвојен Закон о сарадњи са Хашким трибуналом, „захвалио“ људима који су га обезбеђивали јер није хтио да их инкриминише.

„Од тада сам живио сам, излазио касно ноћу ради набавки и краће шетње. Али полиција је почела да трага за `земунцима` и њиховим скровиштима, ја сам схватио да њих занимају станови у којима `не живи нико`, то јест за које комшије могу да твде да је празан“, рекао је Караџић.

Он каже да је зато одлучио да изађе у јавност, да га комшије виде и да свакоме могу да кажу „да ту живи неки чичица“.

Према његовим речима, најважније маскирање је било да са 112 килограма, колико је имао током рата, „скине“ килажу на свега 80 и носи широку одећу тако да појава није упућивала на њега, а није му било тешко да говори екавицом.

„Потом се десило да сам, трагајући за здравим начином исхране, набасао на нека предавања о томе, па сам се некако нехотично укључио у све то. У исто време ми је нестало новца. Тако сам почео да држим предавања и консултације за неке компаније и почео да радим као консултант у неколико приватних ординација“, рекао је Караџић.

Он је навео да је похађао и завршио курс их парапсихологије, „прво ради знатижеље, али без ентузијазма“.

„Учитељ ми је био један веома необичан човек, који је био веома обдарен, иако о томе није знао много. Он ми је дао име Давид“, рекао је Караџић.

Он каже да се скривао зато што је знао од самог почетка да је Хаг „као разјарени бик“ и да ту нема одбране.

„То је био разлог што сам се скривао, не толико што би тај бик погодио мене, већ што би био употријебљен да погоди и сруши Републику Српску, за коју је дата и моја, и многе друге, скупље жртве“, наглашава Караџић.

Он је рекао да је „још у авиону Владе Србије схватио да им није нарочито важан, осим као србска парадигма коју ће васпитно и егземпларно ударити, да се српство или бар Република Србска и њен народ никад не опорави“.

Новости, Срна, Искра