Европа: где да се сакрије од непозваних саветодаваца?

У чудној ситуацији су се нашли врхови ЕУ уочи самита. Са свих страна Брисел поучавају, саветују, усмеравају на прави пут. И то не само блиски, већ и туђинци. Од председника САД Обаме, његових статус-секретара, нобеловаца за економију, швајцарских банкара све до валутног шпекуланта у оставци Сороса. Сваком од добротвораца је јасно како Европљани морају да савладају кризу.

Додуше су рецепти магловити, често контрадикторни. Најзад, није издржао притисак шеф министарства финансија СРН Волфганг Шојбле: Г-ну Обами би требало да се брине пре свега о америчком дефициту, - узвратио је он. Коментар нашег посматрача Сергеја Гука.

Још оштрије се изразио немачки професор економије, аналитичар Макс Оте, који је такође иритиран због укора непозваних саветодаваца. Нови дуг САД је двоструко већи од дуга еврозоне, - прецизирао је он. Ево где влада права криза: градићи од шатора; свако четврто америчко дете живи од прехрамбених картица, односно, настала је ситуација, која се може упоредити са земљама трећег света. Међутим, све је то прећутано.

Недоумицу изазива и још нешто: одкако је код високих политичара уобичајено да јавно размењују рецепте преко медија? Као да им нису довољни лични сусрети и владине поверљиве везе? Можда то има за циљ нешто друго: повећање свог ауторитета на рачун других? Алексеј Кузнецов, руководилац Центра европских истраживања ИМЕМО, сматра да су то недостаци епохе информативних технологија. Међутим, он не пориче ни покушаје лакирања свог ауторитета.

Права су истина: покушаји националних лидера да искористе спољне проблеме ради учвршћивања свог унутрашњег имиџа, електоралне подршке, једноставно зато што у случају концентрације на унутрашњим проблемима одмах ће бити јасно да нису упућени.

Сипа уље у ватру и Џорџ Сорос, мада ни од њега нису тражили савете. Лидери ЕУ имају само три дана за спас евра, ако земље не дођу до јединственог решења, самит ће пропасти, а еврозону чекају фаталне последице, - изјавио је он.

Међутим, лидерима ЕУ није стало до саветодаваца. Они имају и нове проблеме. Учешће у стабилизационом механизму трже Шпанија и Кипар. Има и других. Несигурна је и италијанска банка, Monte die Paschi, најстарија у Европи. То је лош знак. Банка је затражила од владе више од милијарду евра. Међутим, ни влада их нема. Канцелар Меркел стално подсећа партнере: Не тражите од Немачке оно, што је немогуће. Њен потенцијал је при крају. Упозорење за централне банке ЕУ је стигло и од базелске банке за међународне обрачуне: исцрпљене су њихове могућности да затварају рупе, бранеће нестручне политичаре. У међувремену рејтиншке агенције стално смањују кредитне могућности банки, пре свега шпанских. Коју рупу морају да пре свега затварају учесници самита?

Један од радикалних предлога је пружити Еврокомисији право да коригује националне буџете земаља оних који не пазе на праве показатеље о дугу и дефициту. При томе размер државног дуга сваке земље у Бриселу се мора годишње потврђивати на основи општег гласања. Како ће реаговати лидери ЕУ?