Баћевићи никли из пепела

Мостар – Живот је заиста чудо. Ко је био у српском селу Баћевићи код Мостара пре десетак година није могао ни сањати да ће за релативно кратко време на том згаришту поново нићи село, воћњаци, њиве. У Баћевићима је, наиме, пре рата живело око пет стотина српских душа. Било је то највеће српско село у мостарској општини. Уз рат, сви Баћевчани су се раселили по Херцеговини, Србији, целом свету. Када су се први мештани 1998. године одважили да се врате у разорено село затекли су страшан призор. Све напуштене куће су миниране до темеља или спаљене. Причају да је свако стабло дрвећа и воћа у Баћевићима било посечено. Тада, пре тачно десет година, забележен је први масовни повратак Срба у неко село у Федерацији БиХ. А оне који знају да је реч о питомом крају, удаљеном свега седам километара од центра града, који је пружао све услове за угодан живот не чуди што су се баш мештани овог села одлучили да се међу првима врате у родни крај. Данас, тринаест година након рата у Баћевиће се вратило око 80 одсто предратног становништва. Толики је и проценат обновљених кућа, а кажу Баћевчани, и они који још нису обновили своје домове намеравају да то ускоро учине. Поред згаришта црвене се нови кровови, бујају наново засађени воћњаци и њиве. Јер, пољопривреда је основни извор прихода за већину мештана, а велики број донација којима се подстицао повратак био је усмерен управо на пољопривреду. Можда и не би било тако да има посла – кажу Баћевчани, али Срби у Мостару и даље тешко долазе до запослења. Причају о томе и млади Баћевчани, а за разлику од већине повратничких насеља младих овде има доста: кажу осамдесеторо од најмлађег узраста па до 25 година старости. – Има нас много младих овде и имамо и вољу и енергију да покренемо нешто не би ли се услови живота вратили на предратни ниво. Тешко иде запошљавање, али покушавамо да мотивишемо младе да се укључе у ту борбу за бољу будућност. Тешко јесте, али морамо покушати преко институција и преко медија да мењамо ствари, да натерамо власти у Мостару да поштују Уставом загарантовану конститутивност народа – прича двадесетседмогодишњи Предраг Шкоро, члан Савета Месне заједнице у Баћевићима. Он напомиње да још много Баћевчана жели да се врати у родни крај, али их зауставља песимизам: за младе нема посла. – Много је овде високообразованих људи који се баве различитим пословима и обрађују земљу да би преживели. Чак су нам понегде у Мостару отворено говорили да овде немамо шансе – каже Шкоро.Група младих ентузијаста формирала је и Удружење „Баћевићи” не би ли тако лакше могли конкурисати за средства за обнову. Председник Удружења Данило Голо уједно је и један од ретких који имају посао. Истиче да се Баћевчани поносе тиме што су уз помоћ влада Федерације и Републике Српске и Градске управе Мостара обновили Друштвени дом у центру села. – Као и у сваком повратничком месту где није било живота пуних седам година, и у Баћевићима није лако. Али успели смо да обновимо тај дом у којем се пре рата на игранкама окупљала омладина нашег села али и целог Мостара. Дом ће ускоро поново служити намени: у њему ће радити амбуланта, интернет кафе, сала за приредбе , можда и фитнес-центар. Ту ћемо отворити и канцеларију Месне заједнице, како не бисмо за своје послове морали да идемо у друго место – с поносом прича Данило Голо. Баћевићи су тако заживели новим животом. Истина, другачије изгледају, а и етнички састав више није исти: након рата у атару Баћевића никла су два нова насеља. Општина Мостар је наиме овде доделила земљу Хрватима расељеним из Средње Босне. Проблема са „новим” мештанима нема. Нити се Баћевчани мешају у њихове послове, нити се они много занимају за све активности које теку у обнови села. м” богатством може се похвалити мало које село у Херцеговини.