Сергеј Лавров: Диктаторска пуномоћја Високог представника у БиХ

Русија позива на што скорији завршетак мисије Врховног представника за Босну и Херцеговину. За развој државе морају да одговарају сами њени грађани, - изјавио је у петак према резултатима преговора с колегом из БиХ шеф МИП РФ Сергеј Лавров.

Москва је кључни гарант уважавања Дејтонских споразума, који су обуставили крвопролиће у Босни и Херцеговини, - истакао је са своје стране Златко Лагумџија. Тиме се значај Русије не ограничава. Економски пројекти, који Москва реализује у том региону, обезбеђују стабилан развој Балкана, - истакао је министар БиХ.

Уочи посете Златка Лагумџије Москви у штампи је било објављено неколико саопштења да Сарајево намерава да саботира изградњу руског гасовода Јужни ток на територији земље. При томе се помињало да тобоже сам шеф МСП БиХ лобира што скорију изградњу конкурента – Трансјадранског гасовода, који ће транспортовати азербајџански гас преко Балкана у Европу. Међутим, у петак је на преговорима с Сергејем Лавровим било изјављено да су за Сарајево важна оба пројекта. При томе је Лагумџија подвукао да је земља заинтересована не само за Јужни ток, већ намерава да развија енергетску сарадњу с Русијом.

- Енергетски и инфрастуктурни пројекти су за сада првостепени у развоју билатералних односа. Међутим, према речима Златка Лагумџије, управо је долазак таквих џинова као што је Гаспром и Сбербанк, отворио пут и другим руским компанијама. У Сарајеву се надају да ће после бизниса републику открити и руски туристи. У петак су у Москви шефови МСП потписали споразум о олакшању визног режима између Русије и Босне и Херцеговине. Сада ће туристи једне земље моћи да се налазе на територији друге без визе у току 30 дана. Могуће је да ће захваљујући овом споразуму између Москве и Сарајева бити успостављена директна авионска линија, - нашалио се шеф МСП БиХ.

Ради економског развоја је веома важна повољна политичка клима, - истакао је Златко Лагумџија. Та тврдња је посебно важна за регион Балкана, где се све до сада чују одјеци грађанског рата из 1990-х година. Рат у БиХ је био један од најкрвавијих конфликата у то време. Крај тог рата је повезан са потписивањем 1995. године Дејтонских споразума – међутим, све до сада уважавање крхког мира прате земље-гаранти: Русија, САД, Француска, Велика Британија, као и специјални опуномоћеник – Врховни представник. Његов је мандат истекао 2008. године, али је био продужен. О томе да формално нема разлога за то, у петак је изјавио шеф руског МСП Сергеј Лавров.

- Главним задатком у овој фази сматрамо што скорије преношење одговорности за судбину земље на саме грађаане БиХ. Већ је време да се они отарасе наметљивог старања апарата високог представника, који има иначе диктаторска пуномоћја и повременно их злоупотребљава. Убеђени смо да је потребно да се креће према предаји свих основних спољних функција за подршку специјалном представнику ЕУ, а апарат високог представника треба укинути.

Златко Лагумџија је са своје стране више пута током конференције истакао посебну улогу, коју игра Русија у мировном регулисању на Балкану, нарочито у БиХ – као кључни гарант Дејтонских споразума.

Вера Ждерева,