Улог на Кијев (не) може да изгуби

Што је ближи моменат потписивања уговора о придруживању са ЕУ, у Украјини су све жешћи спорови о исправности овог решења. Коме је потребан европски пут ове државе? Званичном Кијеву, националним олигарсима, антируски оријнтисани део европске и америчке елите или свима заједно?

Говорећи о економској неопходности придруживања ЕУ уместо Царинској унији, полемише се позивајући се на врло нејасне аргументе. При чему се ћути о томе, да ли заиста у ЕУ чекају украјинске производе и каква је заправо судбина малог и средњег бизниса ако се приступи европском тржишту.

Јер, управо овај сегмент може просто умрети, због дампинга. Да, још и узимајући у обзир квалитет европске робе. У ЕУ, без обзира на кризу, још увек постоје инвеститори који покрећу производњу, за разлику од ситуације у Украјини.

Кијев такође очекују веома озбиљни геополитички и унутрашњи изазови. Староседеоци у ЕУ, нове чланове сматрају робом друге класе. Они некако дођу као „тампон зона“ између „праве“ класичне Европе и Русије која је у успону.

Није јасно на шта заправо рачуна Кијев. Требало би поменути да је садашњи председник Виктор Јанукович дошао на власт на таласу про руске реторике, чиме је освојио гласове оних региона који подржавају Русију. Али, у пракси он је наставио политички курс свог претходног колеге Виктора Јушченка који је крупним корацима вукао Украјину у срећни западни свет. Узгред, мора се рећи да од толике среће све пуца по шавовима.

Ко је онда заправо, ако се све узме у обзир, заправо, „ у плусу“ од читавог европског пројекта? На ово питање одговара заменица директора Института стратешких истраживања Тамара Бузенкова:

- Јасно је да су иницијатори евроинтеграција заправо чланови политичке врхушке са капиталом олигарха. Они су своје место определили и разместили капитал на европским тржиштима, сматрајући да ће на тај начин имати неке користи у будућности. Али најважније је то да они путем евроинтеграција само желе да заштите сопствени капитал.

Јаваља се утисак да украјинске власти чине све како би у држави расло незадовољство и жеља за протестом. Украјина ипак није у медијској блокади: становништво врло добро зна колико су незадовољни становници нових чланица ЕУ. На пример у Бугарској или становници Балтичких република врло радо се сећају доба социјализма.

Какву заправо судбину за себе види или очекује становништво Украјине? Тешко да желе да понове грешке. После ступања у СТО, БДП је пао за 15%. Економисти кажу да ће се ова тенденција само наставити и појачати, уколико Украјина постане члан ЕУ. И ово није само економско, колико политичко питање. Јер, зарад интереса крупног капитала, држава је спремна да заборави на борбу против корупције, реформу пензионог и пореског система. Улог Кијева на ЕУ, може и да изгуби, а то ће постати политичка осуда за оне који нису способни да мисле стратешки. Чак и своје будућности на високим позицијама.

Илија Харламов,