Чепурин - Политика Србије у последњих десет година усмерена само на то да задовољи Европску унију

У уторак је у Београду одржан Србско-руски експертски округли сто у организацији руског Фонда за подршку јавној дипломатији „Горчаков“ и Института за европске студије, на коме су учесници из обе земље расправљали о савременим односима Русије и Србије, као и о актуелној геополитичкој стварности региона, те на крају о историјском памћењу поводом 100-годишњице почетка Првог светског рата.

У првом делу округлог стола, који се односио на савремене односе Русије и Србије, почетак и крај је припао руском амбасадору у Србији Александру Чепурину, који је констатовао да је политика Србије у последњих десет година усмерена само на то да задовољи Европску унију, а види се до чега је то довело - до тога да се Србија сада налази у најтежој економској ситуацији.

Амбасадор Чепурин је још нагласио да ни једна земља не може да преживи 20 година чекања на улазак у Европску унију, а ни када се то једном деси, ништа се за Србију неће изменити, јер чуда не постоје. А када је реч о међусобној сарадњи Русије и Србије, он је истакао да Руска Федерација доноси у Србију високе технологије, које у Србији ангажују висококвалификоване стручњаке и развијају науку, док је истовремено приметио да Запад у Србији углавном тражи само јефтину радну снагу. На крају, Чепурин је завршио своје излагање запажањем - да се сваки пут када је Русија била јака, то позитивно одражавало и на снагу Србије.

Доктор политичких наука Јелена Пономарјова, која је одличан познавалац овдашњих прилика, истакла је да прворазредни значај имају економски односи између Србије и Русије, али је приметила да се унутрашњи економски развој не може одвојити од спољних односа. Она је додала да је основа србско-руских економских односа енергетска сарадња. Међутим, при том је изнела своје запажање да економија не постоји негде изоловано у космосу, него се налази овде на земљи и зато је питање економије блиско везано са питањима безбедности.



Наиме, она је подсетила да је Србија добро осетила на својој кожи претње од тероризма и наркотрговине, због чега наше две земље треба да сарађују на том пољу, с обзиром да Русија има потребно искуство у борби са тим претњама.

Осим тога, Јелена Пономарјова је исказала своје мишљење да овај сусрет види као могућност ширења хуманитарне сарадње, и закључила да ће и надаље постојати србско-руски контакти све док се разумемо и одржавамо сусрете на пољу културе, религије, језика и уметности, а као пример могуће размене информација у будућности поменула је идеју емитовања телевизије „Раша тудеј“ (RT – Russia today) на србском језику.

Иначе, на Србско-руском експертском округлом столу су учествовали и други стручњаци, међу којима и Миша Ћурковић из Института за европске студије, који је запазио да се Србија после 2000. године налази дубоко у интересној сфери Запада, и да су се некадашња четири стуба српске спољне политике сада претворила само у два, која се обадва налазе на Западу. Он је још рекао да се Србија налази под контролом НАТО управљача, те да би уласком Србије у Европску унију био угрожен економски споразум са Русијом који омогућава бесцарински извоз српске робе на тамошње тржиште. На крају, Миша Ћурковић је изнео запажање да у Србији нема ни руске популарне културе, па се стога запитао да ли се Србији уопште допушта могућност избора, ако се на њу врши толики спољни притисак?

Још један учесник управо одржаног србско-руског скупа у Београду, директор Фонда подршке јавној дипломатији Наталија Бурлинова, на жалбе да не постоји руска мека сила, одговорила је речима да Балкан 2013. године није приоритет геополитичке пажње Русије, али је нагласила да је задатак људи који раде у сфери меке силе да организују сусрете и размењују информације, а у том смислу је поменула форум који ће ускоро бити организован. На крају, др Наталија Бурлинова је у одговору на постављено питање о својеврсној окупацији Србије констатовала - да бити окупиран не значи бити побеђен, јер само србски народ одлучује да ли ће бити побеђен.

Ратко Паић,