Почетна страница > Новости
Бањалука је формално-правно некад била део Србије, званично присаједињена. И то пет дана, али не само она од босанскохерцеговачких вароши – многе у том кратком периоду, међу којима и оне с већинским католичким или муслиманским живљем, прогласиле су се делом српске државе. Реч је, наравно, о 1918. години и завршетку Великог рата, када је србска војска у победоносном походу ослобађала од окупатора и ове крајеве, пише Политика.
Поставку архивских докумената је, поводом сто година од ослобођења Бањалуке у Великом рату, приредио Архив Републике Српске, а Ужице је први град у Србији у који је стигла (Фото С. Јовичић)
По речима директора Архива Републике Српске Бојана Стојнића, Бањалука је слободу на завршетку Првог светског рата дочекала 21. новембра 1918. године, а 27. новембар исте године је датум уједињења Бањалуке с Краљевином Србијом.
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
Сведочење о данима када је Бањалука била део Србије
19.02.2019. год.
Бањалука је формално-правно некад била део Србије, званично присаједињена. И то пет дана, али не само она од босанскохерцеговачких вароши – многе у том кратком периоду, међу којима и оне с већинским католичким или муслиманским живљем, прогласиле су се делом српске државе. Реч је, наравно, о 1918. години и завршетку Великог рата, када је србска војска у победоносном походу ослобађала од окупатора и ове крајеве, пише Политика.
О тим и другим подацима сведочи изложба архивских докумената „Бањалука 1918”, отворена у ужичком Историјском архиву. Поставку је, поводом стогодишњице ослобођења Бањалуке у Првом светском рату, приредио Архив Републике Српске, а Ужице је први град у Србији у који је стигла. Отварању су присуствовали Дејан Масликовић, помоћник министра културе у Влади Србије, Тања Ђаковић, помоћница министра просвете и културе Републике Српске, књижевник Мухарем Баздуљ и други, а изложбу је отворио заменик ужичког градоначелника Немања Нешић. Масликовић је домаћинима захвалио на сарадњи са србским народом с друге стране Дрине:
– Ово треба да буде пракса да се установе културе на простору где живе Срби удружују, сарађују, праве заједничке пројекте, да то крунишемо и повезивањем градова на целом србском културном простору. Иначе, повељу о дефинисању србског културног простора ускоро ће потписати Република Србска и Република Србија – рекао је Масликовић.
Поставку архивских докумената је, поводом сто година од ослобођења Бањалуке у Великом рату, приредио Архив Републике Српске, а Ужице је први град у Србији у који је стигла (Фото С. Јовичић) По речима директора Архива Републике Српске Бојана Стојнића, Бањалука је слободу на завршетку Првог светског рата дочекала 21. новембра 1918. године, а 27. новембар исте године је датум уједињења Бањалуке с Краљевином Србијом.
– Рушењем поражене Аустроугарске монархије у јесен 1918. Бањалука је ослобођена вековне окупације. На бањалучку железничку станицу 21. новембра стигла је прва чета победоносне српске војске, први весник народног ослобођења од туђинског јарма. Народно вијеће Бањалуке је 27. новембра те године прогласило је директно присаједињење Краљевини Србији. Формално-правно гледано, Бањалука је била део Краљевине Србије од 27. новембра до 1. децембра 1918. када је створена Краљевина СХС, прва заједничка држава Јужних Словена. За нас то ослобођење има велики значај: слобода нам је тада дошла након четири деценије сурове аустроугарске окупације, ми Срби западно од Дрине с нашом браћом из Србије нашли смо се у заједничкој држави – казао је Стојнић.
Боривоје Милошевић, професор бањалучког Филозофског факултета, подсетио је на дане завршетка Великог рата.
– Где год је србска војска тада пролазила кроз БиХ, без обзира на то да ли се налазила у Сарајеву, Тузли, Бањалуци, дочекивана је с радошћу, пријатељски, с великим надањима. Не само од Срба, већ и од других народа и конфесија – истакао је на отварању Милошевић, потом рекавши да није само Бањалука тада прогласила присаједињење са Србијом: то су учинила 42 од 54 среза у БиХ, па и Широки Бријег, Љубушки, Столац и друга места с већинским римокатоличким или муслиманским становништвом.
Бранко Пејовић, Политика
Бранко Пејовић, Политика
- Извор
- Улазак српске војске у Бањалуку 21. новембра 1918., фотодокументација „Политике”)/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...
Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...
Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...
Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....
Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...
После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....
Остале новости из рубрике »
СЛИКА СЕДМИЦЕ
ВИДЕО
ВИДЕО
ВИДЕО
