Србијa и Русијa нису позване на обележавање почетка Другог светског рата

30.08.2019. год.

У Варшави се 1. септембра обележава 80 година од почетка Другог светског рата. Из канцеларије пољског председника саопштавају да је одлучио да позове државе Европске уније, НАТО-а и Источног партнерства, Азербејџан, Јерменију, Белорусију, Грузију, Молдавију и Украјину. Није позвана Русија, а позив није стигао ни до Андрићевог венца. Историчари и дипломате сагласни су у оцени да је Србија изостављена из политичких разлога, без обзира на њену историјску улогу.

Два дана остала су до облежавања осам деценија од почетка Другог светског рата, а србски председник, по свим приликама, неће му присуствовати.

"Интересантно је да они који су највише страдали нису добили позив. И ми међу најстрадалнијим, пропорционално броју становника, несумњиво у првих четири или пет нација на свету са победничке стране. Потпуни ревизионизам историје у последње време, то је нешто што се дешава, и томе ћемо морати истином и чињеницама да се супроставимо", изјавио је председник Србије Александар Вучић, преноси РТС

Када су писали позивнице, сматра се, домаћини су више размишљали о садашњости него о историји.

"Чињеница је да устанак почиње на територији Србије већ током пролећа 1941. године, да су југословенски и партизански покрети по својој етничкој припадности Срби са територије читаве Југославије, ту нема никаве дилеме историјских чињеница", рекао је за РТС историчар Дејан Ристић.

Дипломата Зоран Миливојевић сматра да је искључивање Србије из обележавања почетка Другог светског рата резултат чисто политичке одлуке.

"То је потпуно јасно из образложења кабинета председника Дуде, а и њихових дипломата, тиме што подвлаче да су позвали само актуелне пријатеље и партнере", наводи Миливојевић.

И не само то. За дипломате изостанку позива допринело је и опредељење Србије да буде војно неутрална. Миливојевић је додао да скуп има два циља.

"Први циљ је да се потврди и додатно ојача монолитност атланске заједнице и пре свега НАТО-а и други циљ, који произлази из позивања земаља источног партнерства. Источно партнерство је стављено у други план отварањем украјинске кризе. То је један од праваца будућег проширења ЕУ. Овог тренутка тај простор је тампон зона према Русији", истакао је Миливојевић.

У другом плану, Србија је, према тумачењима многих, била и на обележавању стогодишњице победе у Првом светском рату 11. новембра прошле године у Француској.

Извор
фото: © РИА Новости / Евгений Халдей/ vostok.rs

Коментара (1) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Караганов: Како Русија може да победи у новом светском рату

Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...

Умрежени за сукоб: израелски „BLACK CUBE“ и инфилтрација Европе

Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...

Ножеви су извучени: да ли се спрема преврат у Кијеву?

Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...

Месец дана рата показао је стратешки неуспех напада на Иран — РТ

Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....

Да ли је повлачење из Отавске конвенције још један почетак краја?

Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...

Виткоф у Москви — РТ

После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....

Остале новости из рубрике »