Србски национални савјет: Привођење митрополита понижавање србског народа у Црној Гори

Власт у Црној Гори показује очигледно непријатељство према србском народу. За њу србски народ не постоји. Постоје само грађани српске националности који су силом државне моћи приморани на одрицање од сопственог идентитета. Са том намјером донесен је и Устав 2007. године, у којем се у основим одредбама наводи да је Црна Гора грађанска, демократска, еколошка и држава социјалне правде, заснована на владавини права. Оваквом дефиницијом замишљен је нестанак вјековне конститутивности и постојаности србског народа, што је и циљ заговорника промјена традиционалног идентитета Црне Горе. Стога не чуди привођење на информативни разговор у подгоричку полицију митрополита црногорско-приморског господина Амфилохија и свештенства Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици. Без обзира што је свештенство Митрополије црногорско-приморске у тешком времену пандемије показало изузетно разумијевање за мјере Владе Црне Горе. За овакав срачунати и срамни потез актуелне власти може се рећи да је усмјерен искључиво у циљу застрашивања србског народа у Црној Гори уочи прославе највећег хришћанског празника Васкрсења господњег. 

Као што је већ много пута виђено у оваквим приликама огласиле су се готово све грађанске коалиције и политичке странке и стале у одбрану демократских права, позивајући се на правила, наводно, демократских институција. Као и много пута раније нијесу схватили да однос према србском народу у Црној Гори није демократско питање, јер демократије, демократских институција и равноправности за србски народ нема. 

Привођење митрополита и свештенства Српске православне цркве је очигледно понижавање србског народа који се данас у нехуманим условима бори за голи опстанак и преживљавање, без обзира што у укупном становништву Црне Горе чини релативну већину. Не може се правда за србски народ тражити појединачно, захтјевима међусобно нетрпељивих грађанских коалиција и политичких странака. Без намјере да било кога угрозе, Срби морају бранити свој опстанак на простору Црне Горе. То је могуће једино ако политичке групације које доминантно гласа србски народ превазиђу међусобне разлике и уједине се у одбрани традиционалне Црне Горе. Срби у Црној Гори на основу свог потенцијала морају направити споразум са државом и то не само око статуса Српске православне цркве. Црква јесте најзначајније идентитетско питање, али и сва друга питања везана за статус и потребе србског народа су недоречена и неријешена. Већ виђене активности опозиционих странака и њихова страначка искључивост не могу допринијети очувању неповредивости Српске православне цркве и равноправности србског народа у Црној Гори.