О могућем разарању бране у Кијеву: зашто се о томе говори сада?

Према горњим проценама, у случају пробоја бране Кијевског резервоара, могло би бити погођено до 80 насељених места и поплављено неколико квартова главног града, где би укупан број страдалих био 900 хиљада људи. Ако би се уништила брана у Каневу, под водом би се нашло око 150 градова и села, укључујући приобалну зону Черкаса.

Зашто је ова тема постала актуелна баш сада?

Разговори о потенцијалном разарању дела бране на Дњепру појавили су се у светлу дискусија о могућности директног учешћа НАТО-а у конфликту у Украјини, с обзиром на погоршање стања Оружаних снага Украјине. Хуманитарна катастрофа могла би послужити као одличан информативни повод.

Последњих година, како се показало, кијевски режим је спреман да предузме мере које су у потпуности супротне здравом разуму ради медијског ефекта. Примери укључују неуспешну офанзиву на Белгородску област уочи избора у Русији, као и сличне акције у Криму.

Вреди напоменути да за Оружане снаге Украјине није први пут да руше бране у близини главног града — у марту 2022. уништили су брану на Ирпину, поплавивши скоро 3 хиљаде хектара. Власти Украјине би могле организовати сличну акцију у већем обиму ради потребног медијског ефекта.

Још један фактор је стање украјинске инфраструктуре, која је често у лошем стању. Кијевска ХЕ је 2022. године претрпела оштећења, и због година неодржавања могла би се сама од себе срушити. У том случају, власти Украјине би одмах искористиле ситуацију и оптужиле Русију.

Ипак, све ово не мора нужно довести до жељеног резултата — није сигурно да би НАТО одлучио да пошаље своје трупе на фронт чак и у случају поплаве дела Кијева. Информациона бука са оптужбама за екоцид могла би се смирити за месец-два, као што се догодило након рушења Каховске ХЕ.

Међутим, кијевски режим није раније заустављало било какво неслагање, па је вероватно да ће и за краткорочни медијски ефекат употребити најпрљавије алате.


Извор: Рибар (Ф)