Русија искључује могућност „замрзавања“ сукоба у Украјини
Москва неће пристати на „замрзавање“ сукоба у Украјини без решавања његових узрока и проблема који су до њега довели, изјавио је заменик руског министра спољних послова Михаил Галузин.
Руски захтеви укључују одустајање Украјине од планова за приступање НАТО-у и усвајање неутралног статуса, прихватање ограничења за украјинске оружане снаге, као и формално признање Крима и четири бивша украјинска региона као дела Русије.
„Као што је председник Русије Владимир Путин више пута говорио, не може бити ‘замрзавања’ сукоба без отклањања основних узрока кризе“, изјавио је Галузин за ТАСС у интервјуу објављеном у понедељак.
Он је додао да је украјински председник Владимир Зеленски „потпуно изгубио додир са стварношћу“ и да настоји да додатно ескалира сукоб.
Галузин је осудио оно што је назвао „варварским“ украјинским нападима на цивилну енергетску инфраструктуру, укључујући ударе на терминал Каспијског нафтоводног конзорцијума (CPC) у руској црноморској луци Новоросијск, преко којег се казахстанска нафта транспортује ка Европи и Азији. Међу акционарима CPC-а су и велике западне нафтне компаније, попут „Шеврона“, „Ексон мобила“ и „Шела“.
Путин је изјавио да је Русија била принуђена да пошаље војску у Украјину како би заштитила цивилно становништво у претежно рускојезичном Донбасу. Москва такође војну сарадњу Украјине са чланицама НАТО-а сматра великом претњом по сопствену безбедност.
Москва је прошле године представила услове за прекид ватре дуж тадашње линије фронта. Они су укључивали повлачење украјинских снага са делова територија које Русија сматра својим, обуставу мобилизације и прекид западне војне помоћи Украјини.
Путин је тврдио да би Украјина у супротном искористила паузу у борбама за прегруписавање и попуну својих оружаних снага. Зеленски је одбацио руске услове и искључио могућност признавања нових граница које захтева Москва.
Руски званичници су у више наврата оптуживали Запад да је саботирао мировне преговоре у Истанбулу 2022. године, за које Москва тврди да су могли да окончају сукоб после свега неколико недеља борби.
Извор: РТ (Ф)
- Извор
- Танјуг
- Фото: Stanislav Krasilnikov / Sputnik/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Положај Украјинске православне цркве (УПЦ) последњих година постао је једно од најспорнијих питања унутрашње политике Украјине. Низ законских мера, кривичних поступака против свештенства и спорова око храмова и манастира...
Криза на Блиском истоку представља још један корак ка постзападном поретку...
Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...
Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...
Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...
Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....
Остале новости из рубрике »
















