Косово: на туђој несрећи не можеш да изградиш срећу

Три године независности Косова нису донеле покрајини ни процвата, ни демократије, ни реално међународно признање.

О Приштини чак и бивше западне присталице независности све више говоре као о црној рупи или чак о гету Југоисточне Европе. Самопроглашена република нема свог представника у УН, ни у другим међународним организацијама. У покрајини, где половина радно способних грађана не може да нађе посао, прилив заинтересованих да на било који, најчешће нелегални начин оду у иностранство не смањује се од 17. фебруара 2008. године – тренутка самопроглашавања независности од Србије.

Главни проблем је у томе што данас Косово потресају и унутрашњи и међународни скандали, сматра експерт Института за славистику РАН Петар Искендеров.

У самој покрајини није формирана нова радно способна влада, без обзира на то што су последњи избори протекли у децембру 2010. године. Односи између водећих странака косовских Албанаца данас су заоштрени као никада до сада. Настављају се међусобне оптужбе, ултиматуми, уцена, и очигледно је да влада, чак ако буде формирана, неће бити функционална. Најероватније може се предвидети заоштравање борбе међу водећим странкама косовских Албанаца и војно-политичким клановима који стоје иза њих.

Изгледа да премијер покрајине Хашим Тачи није оправдао наде својих западних учитеља и заштитника. Судећи по јануарском реферату Парламентарне скупштине СЕ швајцарског посланика Дика мартија, Косово се претворило у некакво стовариште за криминалитет. Тајну истрагу делатности премијера самопроглашене републике, по саопштењима западне штампе, спроводиле су специјалне службе, укључујући америчку ФБР. Како се тврди у извештају, Хашим Тачи и људи из његовог окружења низ година су се налазили на челу организоване криминалне групације под називом Дреничка. Осим трговине људским органима, углавном Срба, они су такође илегално продавали оружје и контролисали знатни део балканског шверца наркотика.

И сада мисија ЕУ на Косову покушава да преузме на себе даљу истрагу како би пробала да прикочи тај случај и да се ограничи изношењем пресуда за другостепене фигуре, претпоставља Петар Искендеров.

Ипак у редовима ЕУ сви су шокирани тиме што су милијардске инвестиције еворпских пореских обвезника ишле у покрајину којом су руководили људи, умешани у тако чудовишне злочине. Статусу "независног" Косова је нанета непоправљива штета. Зато ће актуелна такозвана годишњица независности очигледно протећи у ситуацији врло сложених унутарполитичких процеса. Постоји опасност да ће водећи албански лидери Косова покушати да пребаце пажњу сопствених бирача и пажњу међународне заједнице на нека друга питања. Између осталог, да покушају да испровоцирају нови србско-албански конфликт.

Даљи развој ситуације у покрајини ће зависити како од напора међународне заједнице, тако и од жеље водећих западних сила, под чијим се портекторатом де факто налази Косово, да притегну своје албанске партнере и да уклоне са власти најодозније фигуре на челу са актуелним премијером Косова Хашимом Тачијем.

Трогодишње искуство социјалног експеримента на Косову било је засновано на жестоком геноциду србског становништва. 280 хиљада Срба је напустило покрајину. На Косову, које је од 13. века било центар спрске православне културе, било је срушено око 150 хришћанских цркава. Све то потврђује једноставну истину: на туђој несрећи не може се изградити сопствена срећа.