Нови хоризонити Црноморске економске сарадње

Пре двадесет година - 25. јуна 1992 – потписана је Истанбулска декларација о успостављању нове међународне организације - Црноморске економске сарадње. Поводом 20. годишњице, организован је самит у Истанбулу 26-27 јуна, коме ће присуствовати шефови држава и влада.

Детаљније у материјалу нашег аналитичара Петра Искендерова.

Тренутно, у састав улази 12 земаља балканско-црноморско- кавкаског региона. У свим овим областима организације, већ је стечено искуство интеракције, а ситуација која данас преовлађује у Европи, поставља пред државе чланице организације нове изазове. Посебно се то односи на Бугарску и Румунију, које су са једне стране чланице Европске Уније, а са друге - очигледно нису задовољне нивоом сарадње унутар ЕУ. То се нарочито огледа у неспремности ЕУ да укључе ове две земље у шенгенску зону. О специфичности улоге и места Грчке у ЕУ данас и није потребно посебно говорити.

Међутим, значај Црноморске сарадње, у вези је не само са потребом да се одговори на друштвено-економске и политичке изазове који произилазе из кризе у Европској унији. То је активна улога већине земаља црноморског региона у реализацији пројеката у енергетском сектору. Око тих пројеката се сада покренула активнија борба, која је укључила све водеће геополитичке играче од САД и ЕУ до оних држава у Персијском заливу које нису спремне да толеришу независну улогу Организације црноморске сарадње у енергетским питањима. На пример, Бугарска и Румунија су изразиле забринутост да реализација пројеката из оквира „Источно партнерство“ може да изазове штету осталим регионалним иницијативама – па чак и преко Организације црноморске економске сарадње.

Оцењујући перспективе организације и њене колизије са Европском Унијом требало би да се узме у обзир још један важан аспект. Могућности „једнствене Европе“ сужене су због кризе у ЕУ. Реч није више о даљој експанзији у зони евра на исток, већ ослобађање од појединих држава чланица, на челу са Грчком – истакао је у интервјуу за „Глас Русије“ професор руске Финансијске академије Борис Рубцов:

„Наравно, постоји разлог за страх. Штавише, може бити врло добро за саму еврозону, да се садашња конфигурација не очува. У овом тренутку, постоје многи аргументи и питања зашто су слабе земље у почетку уопште примљене у евро зону. Не искључујем могућност дубље кризе у еврозони.“

На овом самиту, у складу са принципом ротације, председавање организациом ће се померити са Србије на Турску. Ова чињеница може отворити нове перспективе за организацију - узимајући у обзир недаво активирање регионалне улоге Анкаре.