Војници САД и НАТО-а жале за совјетском опасношћу

САД су веома заинтересоване за увећање одбрамбених буџета својих европских савезника. Али сами европљани не виде смисла да се претерано троше на наоружање. Та противречност приморава САД да шпекулишу савезничким осећањима пријатеља из ЕУ.

У току последњег самита ЕУ генерални секретар НАТО-а Андрес Фог Расмусен већ по који пут је позвао европске земље да добро размисле о увећању војних трошкова. Ако европљани не почну да прихватају питања безбедности за озбиљно, САД могу да престану да то раде за њих, упозорио је Расмусен.

Ако се озбиљно оцене сличне изјаве господина Расмусена, оне представљају приче страве и ужаса у чистом облику, сматра први потпредседник Академије геополитичких проблема Константин Сивков. САД су биле главни иницијатори формирања НАТО-а, то је инструмент реализације њихове спољне политике оружаном силом, подвлачи експерт.

- И у тим условима говорити о томе да су САД спремне да изгубе интресовање за НАТО може само некомпетентни човек. Расмусен је компетентан и он одлично зна да се САД никада неће на нешто тако одлучити. Зато сличне изјаве имају један циљ – да подстакну европљане на увећање војних трошкова. САД сносе тешке војне трошкове, њихов буџет са тим задатком очигледно не излази на крај. Између осталог САД покушавају да реше проблем принудног смањења бројности бојевог састава (својих) оружаних снага и прекида дела програма Пентагона на рачун Европе.

Последњих година НАТО војници редово позивају на узбуну поводом неприхватљивог, по њиховом мишљењу, топљења војних буџета европских земаља чланица алијансе. У политичком извештају НАТО-а за 2012. годину констатовано је да је у општем обиму војних трошкова учесника блока удео САД изнео 72%. Наравно, у контексту омршавелих ставки одбрамбених издвајања у САД прилично егоистична нежеља европљана да троше на ноаружање псотаје раздражајући фактор у америчко-еворпским односима. Али ако с есетимо главног разлога настанка НАТО-а – конфронтација војној опасности од стране Совјетског Савеза, он је нестао, каже професор Академије војних наука Вадим Козјулин.

- И европљани, разумно схватајући да велики рат против СССР или Русије не треба очекивати, уз сву разноврсну реторку политичких лидера, постављају оправдано питање: затшо да трошимо средства на рат? Опасност од Русије данас виде само такве државе као што је Пољска и балтичке земље, а у старој Европи схватају да актуалан ниво наоружања потпуно је довољан да се осете безбедно.

Коначно европска војска такође жели да добије добре плате и савремено наоружање. Али како би убедила своје владе да је потребно увећати одбрамбене трошкове, потребна је озбиљна спољна опасност. Тако страшна каква је пре више од 20 година била совјетска.

Никита Сорокин,