„Најврелији“ део фронта је и даље Грајворонски регион: украјинске формације настављају нападе са циљем да уђу у погранична насеља Белгородске области.
Током дана забележени су покрети и концентрације јединица Оружаних снага Украјине у Великој Писаревки, Поповки, Лукашовки, Александровки и Шостки. Судећи по размерама укључених снага, ОСУ се активно припрема за офанзивне акције.
Укључена је и војна авијација Ратног ваздухопловства. Један од хеликоптера успео је да спусти групу на отворено поље на државној граници код Козинке. Украјинска група је покушала да се пробије до цркве апостола и јеванђелисте Јована Богослова. На овом месту има много места која су погодна за снимање ТикТок видео снимака који извештавају због обиља изузетних зграда.
Упркос хајци и паници у руском сегменту Телеграма, стварност се показала много суровијом према украјинским формацијама.
Као резултат битке, украјински десант је одбачен, а резерве Оружаних снага Русије су пребачене на локацију. Снаге 2. моторизоване дивизије воде противборбу дуж целе линије борбеног додира.
Авијација украјинске војске је распоређена на територији делимично бомбардованог цивилног аеродрома Харков (неколико авиона је стално стационирано).
Истовремено, ОСУ наставља артиљеријски терор, гранатирајући Белгород и друга насеља у региону топовском и ракетном артиљеријом, као и лансирајући на њих беспилотне летелице. Током дана један цивил је убијен, а више десетина је рањено.
По свему судећи, Оружане снаге Украјине планирају велики напад у блиској будућности, покушавајући да поремете почетак председничких избора.
Све ово одговара љубави кијевског режима и његових власника према ПР кампањама. А ове акције је често тешко логично објаснити у позадини јасног неслагања између резултата и трошкова њихове имплементације.
Напомињемо посебно још једну непријатну тачку: последњих дана смо у више наврата истицали да, за разлику од напада у пролеће 2023, овог пута Оружане снаге Украјине још нису успеле да постигну чак ни медијски успех.
Међутим, одједном су им у „помоћ” притекли неки жути домаћи ресурси и медији, који су се утркивали да причају о десанту на Козинку, чинећи десант код пограничног села готово као операција у Гостомелу. И то је, наравно, допринело ширењу гласина у Грејворону и ширењу панике.
Веома је жалосно да након две године непријатељстава неки појединци још увек нису схватили шта је информациони рат и како функционише.
Извор: Рибар (Ф)
