Свет прославио 50. годишњицу лета у космос Јурија Гагарина

Свет је ове недеље прославио 50. годишњицу првог лета човека у окоземаљски простор. 12. априла 1961. године совјетски  пилот Јуриј Гагарин је на броду Васток извршио лет око планете. Почела је космичка ера човенчанства. Од 2011. године на предлог Русије је Генерална Скупштина УН  објавила тај дан Међународним даном лета човека у космос.

У совјетском одреду космонаута број 1  било је 20 људи. Свако од њих је сањао о првом лету, али је отворио пут у космос управо Јуриј Гагарин. Он је био  најбољи међу једнаким, - каже двоструки херој Совјетског Савеза, генерал-мајор авијације, пилот-космонаут  Виктор Горбатко, који је три пута летео у орбиту. Данас је од тог тима остало само четири човека.

Легендарни лет је трајао свега 108 минута, али је он омогућио да се савлада психолошка  препрека и докаже да је човек способан да лети ка звездама. Поред тога је тај догађај постао тријумф совјетске науке и индустрије и победа над САД-ама у  великој конкуренцији  у отварању врата у космос. Од тог је времена космонаутика постала локомотива напредних достигнућа и територија тесне сарадње различитих земаља.

Председник Русије Дмитриј Медведев је назвао лет Јурија Гагарина у космос револуционарним догађајем.

То је истакнуто достигнуће совјетске космонаутике. После тога се читав свет поделио на оно, што је било пре лета човека у космос, и оно,  што је постало космичка ера. Већ је много урађено за то време: било је много летова у космос, људи су били на Месецу, огромни број земаља је имао своје космонауте. Међутим, значај тог догађаја остаје фундаментална међа у развоју људске генијалности.

Русија намерава  да сачува статус велике космичке државе. Данас, например, она обезбеђује скоро половину свих лансирања ракета-носача у свету. Наша земља има  све неопходне ресурсе за нове продоре, - истакао је премијер Владимир Путиин на саветовању за развој ракетно-космичке гране.

Имамо напредне технологије, стручни кадар, јединствену производну базу,  одговарајућу инфраструктуру. Наша сателитска групација броји  више од 100 апарата. Само Русија – поред САД и Кине – има  све технологије и могућности за пилотиране летове, игра водећу улогу у обезбеђивању програма МКС.

У време прославе 50. годишњице лета Јурија Гагарина је објављено да је Русија заједно с партнерима одлучила да продужи експлоатацију МКС све до 2020. године. Идуће године ће у њен састав ући нови руски вишенаменски лабораторијски модул, а од 2016. године ће Русија лансирати још 3 блока и потпуно завршити формирање руског сегмента станице.

Током последњих 50 година у окоземаљској орбити се нашло више од 500 људи. Међу њима је било само 50 жена. Пилот-космонаут Јелена Кондакова је била прва  жена, која је летела и на руском, и на америчком бродовима. За експедицију на Атлантису Рускиња је добила медаљу НАСА. Старт и излазак у орбиту се на шатловима подноси много теже, него на руским бродовима, - каже Јелена Кондакова.

Данас руски и амерички стручњаци разматрају могућност заједничких међупланетарних космичких летова. У Роскосмосу су уверени да нема техничких проблема за лет на Марс. То значи да ће у блиској будућногсти такве мисије могу да буду обична ствар, као што су  летови авионима.