Викиликс: Власт у Сарајеву била против комисије за истину о рату

Институт је 2006. године покренуо иницијативу за формирање ове комисије, али је она наишла на бројне контроверзе, а једна од њих је да се та идеја није допала властима у Сарајеву, преносе "Независне новине".

"Наши напори заталасали су перје међу међународним организацијама и локалним невладиним организацијама у БиХ. Подршка истини и процесу помирења вјероватно ће бити вишемилионски пројекат, али власт у Сарајеву нити има, нити жели да финансира ову комисију. Њихово образложење је да би комисија могла бити изманипулисана", пише у дијелу извјештаја под називом "Хоће ли истина забољети?"

Наводи се и да је ризик од политичког уплитања у рад комисије велики, без обзира на извор финансирања и додаје да власт у БиХ брине да ће због ове америчке донације финансирање суђења за ратне злочине бити неизвјесно, док представник Америчког института за мир Нил Криц каже да би комисија открила коначну историју рата.

Меклхејни је нагласио да би комисија радила двије до двије и по године и да "не би именовала никога, одређивала кривичну одговорност, нити амнестирала".

Европска унија била је незадовољна радом тадашњег високог представника у БиХ Кристијана Шварц-Шилинга. Како се наводи у депеши од 14. септембра 2006. године, коју је потписао тадашњи амбасадор САД у БиХ Даглас Меклхејни, незадовољство је изражено у вези са покретањем уставних реформи.

"Шварц-Шилинг себе види као предводника уставних реформи у БиХ и изгледа да је спреман да предузме кораке за које мислимо да су, у ствари, лоше прерачунати политички ризици да би очувао своју позицију предводника", истиче се у депеши и додаје да би Шварц-Шилинг могао да наруши напоре САД да оживе уставну реформу након избора. Наводи се и да Шварц-Шилинг тврди да има дозволу Брисела за своју стратегију уставних реформи.

"Искрено, ми у то сумњамо, као и што сумњамо да је Брисел пристао на јасну стратегију за напредак реформи полиције", наводи се у депеши.