Неуростимулатори умјесто опијата

Прије десет година Уте је имала проблема са кичмом - дискус хернија. То је почетак патње за ову тада 40-годишњу жену. Прво је била успјешно оперисана, али двије године касније - опет дискус хернија. Друга операција је резултирала упалом, од које се више није излијечила.

"Ситуација је безнадежна. Нисам могла да се крећем, морала сам да узимам високе дозе морфијума. Била сам очајна и ни на који начин нисам могла да живим нормалним животом", прича Уте.

Слично као ова жена пролазе многи пацијенти са хроничним боловима. Редовно узимају опијате, који, међутим, имају озбиљне нуспојаве, а стварају и зависност.

"Ови лијекови су ме бацили у депресију. Повукла сам се, више нисам одржавала пријатељства. Осам година сам живјела сасвим изолована, код куће, уз мужа који се прилагодио мојој судбини" - објашњава Уте.

Али, она већ скоро годину дана не узима морфијум - уграђен јој је модерни неуростимулатор. Ријеч је о низу од осам малих металних плочица - електродама, које су као танак штапић положене дуж неколико пршљенова у близини нервних нити.

Они емитују електричну струју. Кабл води низ кичму до кука. Под кожом се налази батерија са уређајем за управљање, величине кутије шибица. Торстен Ритман, неурохирург са Универзитетске клинике у Келну, оперисао је Уте и уградио јој неуросимулатор.

"Неуростимулација функционише у принципу тако што превари мозак. Ставили смо електроде на кичмену мождину да бисмо сигнал бола зауставили на одређеном нивоу. Умјесто бола, болесник осјећа врло пријатне жмарце", објашњава љекар Ритман за "Дојче веле".

Уређај за управљање - неуростимулација помаже и за друге болести. На примјер, ангина пекторис, јака инфекција херпесом или кила. Има много оних који су страдали у саобраћајној несрећи или су повријеђени или рањени приликом насиља.

"Послали су нам много људи који су били у ратовима, којима су удови ампутирани, који су доживјели аутомобилску несрећу или пали са мотоцикла… Свима њима ова метода пуно помаже", каже неурохирург из Келна.

Имплантација иде релативно брзо и обично се одвија глатко. Послије само неколико дана пацијент може да изађе из болнице.