Национални суверенитет у савременој Европи

У понедељак 3. октобра у Стразбуру отворено је јесење заседање Парламентарне скупштине СЕ. Једна од главних тачака дневног реда означена је интригирајуће: Национални суверенитет и државност у савременом међународном праву: потребно је објашњење. Тему наставља наш коментатор Петар Искендеров.

Заоштравање финансијско-економских и међуетничких проблема у Европи и унутарполитички раскол који се продубљује у њој сведоче у фијаску модела узајамних односа, укорењеном 90-их година. И једна од главних појава овакве кризе постало је превише слободно обраћање водећих европских институција са принципима међународног права који се тичу националног суверенитета.

Почетком 90-их се чинило да је дати проблем актуалан искључиво за бившу Југославију. Ипак увећањем социјално-економских проблема и политичких противречности, он се претворио у питање које се тиче сваког европљанина. Тачније, где леже границе националне државности и да ли постоје јединствени прилази у погледу многобројних конфликата чији учесници как оби подржали своје захтеве апелују како на историју, тако и на савремене преседане?

Известилац Комитета Парламентарне скуштине СЕ за политичка питања, белгијски социјалиста Патрик Морије, убеђен је да се међународна заједница нашла по датом питању у затвореном кругу. У прпремљеном реферату он констатује да чак сама по себи пропаганда идеја поштовања људских права интензивира захтеве ширег признавања националних мањина, укључујући пружање државности, пошто се подаци мањина позивају на кршење права човека како би подржали своје захтеве. Ипак тежња ка самоопредељењу може да доведе до примене насиља и до озбиљних кршења људских права, подвлачи специјални известилац Парламентарне скупштине СЕ.

Узимајући у обзир растући број покрета са захтевом за самоопредељење, Патриј Морије предлаже посланицима Парламентарне скупштине СЕ да разраде јасну дефиницију како права на самоопредељење, тако и појма државности. Ипак за сада је тешко претпоставити колико успешан може да буде сличан покушај, а што је најважније да ли ће он омогућити да се израде јединствена правила игре по датом питању. Јер није тајна да је политика УН, ЕУ, Савета Европе, ОЕБС-а, НАТО-а и других међународних институција у последње две деценије била таоц не толико правних колизиај, колико двоструких стандарда. У јеку распада Југославије рачунало се на очување територијалне целовитости њених бивших република. Али већ у косовском питању Запад је отворено прогурао идеју самоопредељења непостојеће косовско-албанске нације. Сада европљани покушавају да изгладе негативни ефекат догађаја на Косову помоћу преговора Београда и Приштине. Ипак преседан прекрајања граница без сагласности једне од страна у сукобу је већ створен, истакао је у разговору за Глас Русије експерт Института за славистику РАН Александар Карасев.

Одјек косовских догађаја данас више неће престати. Он ће трајати дуго. И преседан у међународном праву ће ипак остати. Не чуди што је управо после самопроглашења независности Косова и његовог признања од стране САД и водећих држава ЕУ заоштрена ситуација у регионима међунационалних конфликата по читавом свету. А Запад поново испољава недоследност. Када са много већим правом од косовских Албанаца о самоопредељењу говори Абхазија и Јужна Осетија, на Западу се позивају на хелсиншке принципе. А њих су саме САД и водеће западноевропске земље грубо прекршиле на Косову.

Већ 6. октобра посланици Парламентарне скуштине СЕ ће имати могућност да кажу нову реч о наведеним сижеима. Тог дана у Стразбуру намерава да иступи шеф Палестинске националне администрације Махмуд Абас. И европљанима предстоји да израде јасне приоритете у погледу насталог конфликта, који захтева и активне посредничке напоре и велика финансијска улагања.