Петар Први Велики

Петар Први Велики, први је руски цар. Размере ове личности толико су огромне да је надимак Велики сасвим оправдан. Петар је био проглашен за цара 1682. године са 10 година, почео је да влада самостално од 1698. Од младих дана испољавао је интересовање за науке и страни начин живота. Петар је први од руских царева извео дуготрајно путовање у земље Западне Европе. По повратку, 1698. године, Петар је започео масовне реформе руске државе и друштвеног поретка. Једно од главних достигнућа Петра је било битно проширење територије Русије. У току Северног рата припојио је Русији земље на обалама Неве, у Карелији и Прибалтику, које је раније била освојила Шведска. На Неви у мају 1703. била је постављена Петропавловска тврђава, која је поставила основе будуће престонице Русије – Санкт-Петербургу. Ова територијална проширења, као и територије заузете раније, у току руско-турског рата, омогућиле су Петру Првом да 1721. године прими титулу првог цара Руске царевине. У историјској науци и у јавном мњењу с краја 17. века до данас појављују се дијаметрално супротне оцене како личности Петра Првог, тако и његове улоге у историји Русије. У званичној руској историографији Петар се обично сматрао једним од најистакнутијих државних посленика, који су одредили правац развоја Русије у 18. веку. Ипак многи историчари, међу њима и Карамзин, Кључевски и други, изразили су оштру критику. Објективни подаци су следећи: за време Петра појавило се мноштво мануфактура, металурских, рударских и других фабрика, бродоградилишта, пристаништа, канала, развијала се трговина, била је направљена редовна војска и војно-поморска флота. Цар је реформисао државну управу – створио је нов систем државних установа – Сенат, Синод, колегијум. Поделио је земљу на губерније и срезове. За време Петра појавило се мноштво школа и специјалних школских установа. Свим државним преображајима руководио је сам цар. Рукописно наслеђе Петра Прво износи преко 10 томова. Осим тога, много његових изјава записали су његови савременици и људи из царевог окружења. Умро је у Санкт-Петербургу који је сам основао 1725. године.