Влада обећањима за борце купује додатно вријеме

Тако су купили седмодневни предах са надом да ће се у међувремену све разводнити, а оштрица незадовољства ублажити. По том давно виђеном моделу, прво ће се урадити анализа, а затим циједити суха дреновина из које би требало накапати милионе марака који су нетрагом нестали и у „системским“ законима и у пројекцији овогодишњег буџета. Овим лијегањем на руду кабинет Александра Џомбића је пракично јавно признао потпуну некомпетентност, неспособност, али и промашеност политике континуитета којом воде Српску у потпуно неизвјесну будућност. На који начин и којом алхемијом су утврдили да треба интервенисати и осигурати средства само за демобилисане бораце, који имају пуни радни стаж, али немају пуних 60 година како би остварили право на мјесечни борачки додатак, питање је које изискује одговор вриједан Нобелове награде. „У року од седам дана биће урађена анализа стања које је услиједило након примјене закона о ПИОРС и о правима бораца. Влада је спремна да обезбиједи дио додатних средстава како би се ублажило незадовољство око 11.000 бораца“, рекао је премијер РС-а Александар Џомбић најављујући за четвртак наредни састанак с представницима БОРС-а. Откуд сад цифра од 11.000 када се установило да је 36.000 бивших бораца дошло под удар Ђокићевог закона о ПИО ? Управо његово министарство је признало чињеницу да је 10.216 корисника, млађих од 60 година, примило овог мјесеца пензије без гарантованог основа и само на основу уплате доприноса и дужине пензијског стажа. За 59 посто корисника умањење пензије је до 100 КМ, односно код 79 посто пензија умањење је до 150 КМ. Само уколико су борци прве или друге категорије, они ће примити борачки додатак на годишњем нивоу. Од Владе је БОРС раније затражио да обезбиједи 20 милиона КМ који су „узети“ тој категорији примјеном новог закона о ПИО, али Џомбићева екипа настоји направити калкулацију за замазивање очију по којој би их и неких 12 милиона могло спасити метле. Оно то остаје као питање и за борачку организацију односи се на поремећену перцепцију сведену само на најуже интересе те популације. Неће бити да су сви кључни проблеми који море Републику Српску сведени на борачки додатак и дистрибуцију права јер су садашње невоље само посљедица много крупнијих стратешких промашаја. Брига оних који су стварали Српску не може остати изолована само у координатама борачких питања већ се мора артикулисати као брига за друштво у цјелини, а она подразумијева одговор на основно питање – зашто смо дошли над амбис и ко је за то највише заслужан.