Арктичка алијанса: незапосленима улаз забрањен

Арктичке државе су индиректно потврдиле да не намеравају да пуштају нове чланове у свој клуб. На Арктику нема шта да се ради, сви природни ресурси су пронађени у изузетним економским зонама ових земаља, фактички једногласно су констатовали предтавници Арктичке петорке у току међународне конференције у Ослу.

Судар интереса арктичких и свих осталих држава, трка за арктичким ресурсима и увећање напетости у Леденом океану је мит који треба да буде раскринкан. Таква је суштина изјаве руског председника у Арктичком савету Антона Васиљева и његовог норвешког колеге Тургејра Ларсена за време Арктичког самита недавно одржаног у Ослу.

Наведени закључци нису ништа друго до дипломатска игра. 2009. године Геолошка служба САД оценила је само претпостављене резерве арктичке нафте на 13% светских обима, и број претендената на поларна богатства се увећао за класу. Између осталог активно интересовање за ову природну ризницу од стране различитих држава почело је да се испољава још раније.

До почетка 2000-их руско присуство на северним ширинама скоро да се није осећало, сећа се експерт Арктичког и Антарктичког научно-истраживачког института Владимир Соколов. У том периоду на Арктик су почеле да стижу експедиције из многих земаља света, са циљем истраживања ресурсне базе региона, истакао је он у интервјуу за Глас Русије.

- Ова ситуација почела је кардинално да се мења од 2003. године, када је била обновљена делатност пловеће станице Северни пол. Неколико експедиција научно-истраживачких бродова Арктичког института у северним ширинама, достизање Северног пола на научно-истраживачком броду Академик Фјодоров 2005. године изазвало је велике емоције на међународном нивоу.

на Арктику нема шта да се ради. 95-97% ресурса који су тамо пронађени налази се у изузетним зонама арктичких земаља, подвукао је за време Арктичког самита представник РФ Антон Васиљев и нико од руских Заполарних суседа није негодовао. Истовремено Кина, Јужна Кореја и Јапан све упорније инсистирају на свом укључивању у састав Арктичког савета с правом сталних чланова. Захтевима ових земаља да се Арктик прогласи међународном зоном без граница придружила се Индија.

У контексту све већег гравитирања евроспких земаља и Кине ка Северном полу, са њихове стране све чешће се изражавају сумње на рачун арктичких држава о прећутном формирању својеврсне Арктичке алијансе. У извесној мери таква алијанса већ постоји, приметио је у интервјуу за Глас Русије експерт за поморско право Института за државу у право Василиј Гуцуљак.

- Свака од пет арктичких држава практично има права у одређеном сектору, чији је врх Северни пол и чија су основа обале одговарајућих држава. Упоредо са тим треба узимати у обзир да се правни режим чак у том сектору регулише искључиво нормама међународног поморског права. Друга је ствар ако треће земље испоље интересовање за регионе Арктика који се налазе ван границама правне компетенције ових 5 арктичких држава, јасно је да овде вероватно треба удружити напоре ових 5 арктичких држава. Немогуће је остварити неке пројекте на Арктику без поштовања интереса тих 5 држава.

Очигледно да су краткорочна и средњорочна преспектива Арктика сасвим одређене. На самиту у Ослу амбасадор за специјалне мисије руског МСП антон Васиљев је подвукао да се будућност Арктика базира на широкој међународној сарадњи и јаком Арктичком савету. Речено је сажето и разумљиво.

Никита Сорокин,