Како заштитити мале пешаке

Број жртава саобраћајних несрећа у Србији далеко је већи него прошле године. Иако скоро све општине у Србији добијају новац од казни, слабо се улаже у нове тротоаре, обележавање школа и постављање заштитних ограда, што угрожава нарочито децу.

У Србији је, за 10 месеци ове године, у више од 35.000 саобраћајних несрећа погинуло 595 особа. То је далеко већи број жртава него прошле године, па стручњаци упозоравају да је крајње време за широку акцију.

Осим статистике и великих казни, нико из локалне самоуправе или путарских фирми није се укључио у заштиту малишана.

Скоро све општине у Србији добијају новац од казни, али се тротоари слабо праве, школе се не обележавају, а заштитне ограде се не постављају. Новац, уместо за унапређење саобраћаја, иде за плате општинских чиновника.

"Сигурно је да се зоне школа и предшколских установа морају посебно обележити и обезбедити физичким препрекама, како би се смањиле брзине и спречиле могућности настанка несрећа са тешким последицама", сматра Борис Антић са Саобраћајног факултета.

Психолози који раде у Агенцији за безбедност саобраћаја кажу да деца, ма колико била озбиљна, и у млађем узрасту морају имати родитељски надзор и едукацију о опасностима које вребају у саобраћају.

"Од седме године деца су у стању да усвоје неке вештине и да почну да их примењују, али све до 10-11. године нису у стању да те вештине примене у свакој ситуацији, посебно онда када су са вршњацима. Тада им пажња опада и нису пажљиви када прелазе улицу", каже психолог Нина Драгутиновић Јовановић.

Применом нових технологија у изради саобраћајница постижу се позитивни резултати. Тако, на пример, где год је било новца да се уместо раскрснице организује кружни ток у Србији, на тим местима број саобраћајних удеса пао је 50 одсто, а нико није погинуо откако постоји кружни ток.

Зашто то не буде правило и крај школа и зоне где ђаци прелазе улицу, питање је које упућују стручњаци са Саобраћајног факултета.