Сећајући се старе Русије

Можда ће се у Русији славити још један празник. Угледни руски историчар Анатолије Кирпичников је предложио да се обележава још један датум: Дан оснивања прве руске државе.

Задубимо се у иторију. 862. године је у северни град Ладогу позван легендарни Рјурик. Неколико словенских и финских племена га је изабрало за кнеза, односно владара-војсковођу. Рјурик се показао као талентовани војсковођа и успео је да заштити мирно становништво од напада Варјага. Али, што је главно, закључио је уговор с неколико племена о условима своје службе.

Овај уговор је представљао почетак оснивања древне руске државе с претоницом Ладогом, градовима Полоцком, Ростовом и другима, у које је Рјурик послао владаре-намеснике. Створен је државни механизам, који је обухватио огромну територију. Тако да ће се 2012. практично навршити 1150 година од оснивања руске државе.

Међутим, овде се поставља логично питање: а шта је са свима нама познатом Кијевском Русијом? Јер, сматра се да је прву руску државу с главним градом у Кијеву основао Рјуриков наследник кнез Олег. Дакле, професор Кирпичников тврди да ова представа није баш најтачнија: Олега не треба називати оснивчем нове државе, већ ујединитељем Северне и Јужне Русије.

Наследници Кијевске Русије су и Белорусија, и Украјина, и Русија, јер тада је постојала једна староруска народност, уједињена језиком, вером, писмом, обичајима, трговином, занатима, јединственим економским и привредним простором. Првобитна држава  је као да је реч о чаролији, била монолитна структура. И данас је за Русе, Украјинце и Белорусе умесно да се сете свих 12 векова наше заједничке историје. По мишљењу научника, то би био празник три равноправна народа, равноправне државе. Професор Кирпичников такође предлаже да се у Старој Ладоги подигне споменик двојици великих оснивача и утемељивача ране руске државе Рјурику и Олегу. „И Рјурик и Олег су били талентовани државни прегаоци и војсковође. Захваљујући њима Русија је почела од брзог, складног, моћног полета у друштвеном развоју. Имамо чиме да се поносимо,“ – сматра историчар.

Тешко је рећи да ли ће 2012. године бити уведен нови празник или не, али не смемо да заборављамо своју јединствено прошлост не смемо бити „Ивани, који се не сећају предака“ – то је неоспорно.