Политичка убиства: Прве жртве терориста

31. октобра 1984. године у Индији су телохранитељи убили премијера Индиру Ганди. Ипак још много пре тога, средином 19. века, радикални активисти много пута су се физички обрачунавали са својим политичким противницима. Када су сви други методи борбе исцрпљени, на службу политици долази тероризам.

Први терористи по правилу вршили су атентате на владаре и политичаре своје земље. Тако су они изражавали крајње незадовољство насталим стањем ствари у држави или сопствени очај.

У историји Русије такође је било таквих примера. 4. априла 1866. године политички опоненти покушавали су да убију цара Александра Другог. Дмитриј Каракозов је пуцао у цара, али метак није погодио циљ. Оних који су желели да уклоне цара било је много: њиме су били незадовољни и конзервативци, и леви радикали, и интелектуалци, каже руководилац Центра за историју Русије, Украјине и Белорусије Института за општу историју РАН Александар Шубин:

- Алексаднар Други није кренуо путем демократских реформи. У Руској царевини чак за пропаганду демократских, социјалистичких идеја, људе су слали на робију. После зближавања са народом било је много трагичних прича и ови случајеви су веома озлоједили младу интелигенцију која је проповедала прилично «светле» принципе. А ту се суочила са тако рестоком реакцијом. Наравно, да су људе оптуживали за то што поричу саме принципе монархије, самодржавља, у целини, оптуживали за речи. После тога омладина се латила револвера и бодежа, проглашавајући вендету. Покренута је терористичка активност, која је на крају довела до погибије Александра Другог.

Што се тиче опонената и незадовољних ван граница Русије, они тешко да су били умешани у атентат на Александра, кажу историчари. Страни политичари су схватали да убиством цара ништа неће постићи.

Ипак, то није сметало Французима да активно саосећају са Пољаком Антоном Березовском, који је покушао да убије руског цара 1867. године у Паризу. Француска порота је тада осудила терористу на доживотну робију, коју је за 19 година заменила протеривањем. Још 20 година касније суд је амнестирао Березовског.

Политички терор није заобишао ни саму Француску. На лето 1994. године председника Садија Карноа убио је италијански анархиста Санте Казерио. Касније, 1938. године, теористи су убили француског лидера Пола Думера. Временом терористи од политичких опонената актуалне власти у појединим земљама претворили су се у међународну претњу.

Тренутно политички тероризам је еволуирао. Неке земље и организације користе већ не појединце, него групације и међународне терористичке мреже ради постизања геополитичких и економских циљева. А мете су не само поједине личности, већ и читаве земље, па чак и континенти.

Марија Меркулова,