Сајам књига у Београду као место додира српске и руске културе

Београдски међународни сајам књига који се ове године одржава по 59. пут, на најбољи начин доказује да не постоје разлози за било какав осећај наметане инфериорности пред такозваним „великим светом“, с обзиром да поменута традиционална манифестација у Београду још једном може да послужи као пример и много већим европским и светским престоницама – како се негује љубав према писаној речи, чак и у условима који се у финансијском смислу нимало не могу назвати идеалним.

Дакле, приближно 500 излагача на овогодишњем Сајму књига, од којих је скоро 100 из иностранства, што иначе представља пораст њиховог броја у односу на претходну годину, сведоче у корист чињенице да интересовање читалаца у Србији не опада пропорционално са падом њиховог животног стандарда, већ се оно константно одржава на завидно високом нивоу, без обзира на многе отежавајуће околности.

Што се тиче издавачких кућа из Руске Федерације, већ из њиховог богатог програма предвиђеног за све дане трајања Сајма, проистиче недвосмислени закључак да су са великом пажњом осмислили своје представљање србској читалачкој публици, па су тако на својим штандовима организовали промоцију целог низа најновијих издања, а такође и сусрете истакнутих писаца са студентима и професорима Филолошког факултета у Београду, предавања стручњака са катедре за руски језик Московског државног универзитета „Ломоносов“, округли стол са учешћем Асоцијације издавача Русије и Удружења издавача Србије, те приказивање филмова за најмлађе.

Међутим, оно што при томе посебно треба издвојити као значајно, је удељивање дужне пажње изучавању руског језика, путем организовања квиза „Говорим руски“ и отвореног часа руског језика, што заправо представља неку врсту одговора на овдашње појачано интересовање управо за тај највећи словенски језик. А у прилог тој тврдњи довољно убедљиво говори податак да се на пример 2014. године на београдском Филолошком факултету пријавио двоструко већи број студената на одсеку за руски језик, док се истовремено смањило интересовање за језике који доминирају у западној Европи, односно за енглески, француски и немачки, који су имали мањи број уписаних студената, што би још до недавно звучало готово невероватно, али то само указује на растући значај руског језика у свим сферама живота, а првенствено у економији.

Такав тренд несумњиво обећава добру посећеност штандова на којима се представљају руски језик и култура на актуелном 59. Београдском сајму књига, као и успешан наступ свих оних србских издавача који су у својој издавачкој делатности посветили пажњу увек траженим руским класицима, те насловима из области руске историје која доказано побуђује интерес домаћих читалаца. И то поготово када је реч о догађајима из новије историје који се тичу бурног 20. века, јер се многи њихови непознати аспекти тек сада откривају у виду књига познатих руских историчара, а о чему се конкретно ради - сазнаће наравно посетиоци Сајма у Београду. Уосталом, као и многе друге тајне које се крију међу корицама књига и чекају свог читаоца да их открије.

Ратко Паић,