«Јужни ток» пробија политичке препреке

Ове недеље је пројект гасовода «Јужни ток» пробио још једну рупу у америчко-европским политичким препрекама. ЕУ мора да покуша да укине препреке на путу изградње «Јужног тока», изјавио је министар економије Немачке Зигмар Габриел. Он је објаснио: «Јужни ток» је економски основани пројект.

Руско-италијанско-француско-немачки гасовод «Јужни ток» са капацитетом 63 млрд кубика мора да буде саграђен кроз акваторију Црног мора у земље Јужне и Централне Европе. Цевовод ће проћи кроз територије Бугарске, Србије, Мађарске, Аустрије, Италије, Словеније, Македоније. Пуном паром би «Јужни ток», према плану, почео да ради 2018. године.

Међутим, без обзира на то да је изградња овог гасовода данас од великог значаја за европску економију, под притиском САД чиновници ЕУ активно ометају његову изградњу. Шеф Центра економских истраживања Института глобализације и социјалних покрета Василиј Колташов сматра да економски егоизам највећих земаља ЕУ такође омета изградњу «Јужног тока».

- ЕУ неће подржавати «Јужни ток» бар због тога, што ће овај пројекат обезбедити испоруке руских енергената у те зоне, које евробирократија, европске финансијске елите не намеравају да развијају. То је Балкан, јужни део еврозоне, куда, према мишлењу чиновника у Бриселу, није обавезно испоручивати гас, где би производни капацитети у данашњим условима лоше светске конјунктуре конкурисали већ постојећим производним капацитетима на северу.

Осим тога, таква ситуација не одговара САД-ама, које планирају танкерне испоруке свог гаса од шкриљаца у Европу. При томе су сви свесни да он није способан да издржи ценовну конкуренцију с руским гасом из гасовода. Зато је једина могућност за САД да прода свој гас Старом Свету да онемогући испоруке руског гаса у ЕУ преко Украјине, ради чега је уствари организован мајдан, као и онемогућење изградње нових гасовода. При томе Американци делују не сами, већ рукама Брисела. Међутим, увелико се користи гас из руског «Северног тока». Таква ситуација изазива велико негодовање у земљама Источне Европе, између осталих, у Мађарској.

ЕУ је тобоже нашао алтернативу пројекта Гаспрома. То је такозвани "Јужни гасни коридор" из Азербајџана до Италије. Међутим, његов капацитет ће износити свега 16 млрд кубика годишње, што је очигледно недовољно за земље-увознике. Код «Јужног тока» је то 63 млрд кубика гаса, односно, четвороструко више, а ни то није крај! То је велика разлика.

Доцент катедре примењене политикологије финансијског универзитета при влади Русије Евгенија Војко се нада на здрави разум европских политичара.

- За сада постоји основа за претпоставку да ће победити економска цељисходност. Међутим, истовремено морамо да будемо свесни да је спољни притисак на Европљане веома висок. Он је повезан и с одређеном информационом кампањом, рецимо, о популаризацији гаса од шкриљаца.

Протекле недеље су САД увеле санкције против низа мађарских чиновника и бизнисмена, покушавајући да се освете Будимпешти за зближавање с Русијом и активну подршку «Јужног тока». Међутим, недавно је мађарски премијер Виктор Орбан потврдио одлучност да сагради у својој земљи тај гасовод чак без обзира на приговоре ЕУ.

Ипак политичка борба око «Јужног тока» почиње да се повлачи пред образложењима економске цељисходности.

Валериј Агејев,